foto: Les Anderson (Unsplash), BOŠ
U poslednje vreme mizoginija je veoma učestala pojava u našem društvu i vuče duboke korene iz prošlosti. Možemo primetiti česta uvredljiva i seksistička obraćanja ženama, kako u medijima, tako i u svakodnevnom govoru. Poslednjih mesec dana bavila sam se istraživanjem žargona domaćih medija, sa ciljem da pronađem obrasce koji se uklapaju u naslove svakodnevnih izdanja. Mediji imaju veliki uticaj na formiranje današnjice i zato upotreba uvredljivih izraza upućenih ženama sa ekrana prelazi u svakodnevni jezik.
Pored raznih članaka o feminizmu, izveštavanja o različitim feministčkim događajima, pohvala postignuća, uspeha i titula, na naslovnim stranama mogu se pronaći i različiti komentari koji degradiraju ili potpuno uništavaju značaj ženskih figura u politici, na televiziji, estradi ili u svakodnevnom životu. Takav prstup naslovima i naslovnim stranicama privlači pažnju i izaziva snažne reakcije u javnosti i veću čitanost. Prolazila sam kroz brojeve iz različitih godina, različitih redakcija sa drugačijim poljima interesovanja. Od žute štampe do ozbiljnih izvora informacija. Među kvalitetnim sadržajima može se primetiti neravnomernost u izveštavanju o ženama i muškarcima, gde se ženama posvećuje manje medijskog prostora, često se piše drugačijim stilom i tonom, što je takođe vid diskriminacije. Za razliku od žute štampe, gde možemo da primetimo jezik koji degradira i omalovažava.
Reči negativne konotacije su upućene ženama koje se bave javnim poslovima. Njihove titule uglavnom su ismevane i napisane podrugljivim tonom i pod navodnicima. Takva etiketiranja ne samo da su umanjila značaj njihovog statusa, već su i formirala negativno mišljenje o njihovim sposobnostima, profesionalizmu i vrednosti. Dolazi i do ocenjivanja majčinstva kao i predanosti poslu. Predstavljene su preterano emotivno, ili sa druge strane provokativno i izazovno. Stvoreno je okruženje u kojem je mizogena komunikacija prihvaćena i opravdana.
Slučajnim izborom naslovnih starana prikupila sam sledeći korpus negativnih žargonizama: letnja šema, histerična, užasna majka, dama dijabetičarka, starleta, ljubavnica iz policije, takozvana doktorka, divlja klinka, otimačica i kradljivica pesama...ali i pozitivnih: glumica aktivistkinja, heroina, zvezda crvenog tepiha, dama, kraljica sveta, princeza...
Kako bih uporedila oslovljavanje muškaraca i žena, spomenula bih raličite kontekste pojavljivanja u medijima, slučajeve gde su muškarci predstavljeni sa više formalnosti i uz više poštovanja. Muška titula je skoro uvek slavljena, podržavana i veličana. Slavni košarkaš je čarobnjak sa loptom, a poznati političar je izvrstan govornik.“...On je divan ljubavnik ...“
Mediji utiču na formiranje javnog mišljenja, generacijski su čitani, služe da obrazuju mlađe, ali i upute i informišu starije o dešavanjima i događajima. Svesnost raznolikosti sadržaja kojim smo svakodnevno okruženi, ne samo da može da nas nauči koji mediji su pouzdani, a kojima su bitniji pregledi, popularnost i promovisanje govora mržnje, već može doprineti izgradnji poštenog, moralnog i uključivog društva.
Nadam se da nas osvetljavanje značaja ovog problema dovodi bar korak bliže njegovom rešavanju. Kvalitetan sadržaj može vidno uticati na podsticaj čovekovog razvijanja, ne kaže Tven za džabe “Čovek koji ne čita dobre knjige nema nikakve prednosti nad čovekom koji ih uopšte ne zna čitati.”
Autorka: Nina Jevtić