foto: Museums Victoria (Unpslash), BOŠ
Usudila bih se da kažem da je ljubav, u najširem smislu ove reči, zaista najmoćnije osećanje. Bilo da je u pitanju ljubav prema nečemu što radimo ili ljubav prema određenoj osobi, ta iskra nas iznova čini snažnijima i pokazuje nam da smo jači nego što smo sebe videli, strpljiviji nego što smo očekivali, spremni na mnogo više izazova nego što smo mislili da jesmo.
Da je moć ljubavi fascinirala ljude oduvek, potvrđuju nam sva umetnička dela kojima je ovo osećanje poslužilo za inspiraciju. Od književnih klasika, preko slikarskih i muzičkih umeća, pa sve do savremenih ostvarenja u pop kulturi. All you need is love, poslali su veoma jasnu poruku Bitlsi šezdesetih. I čitav svet ih je pratio, pevao ovu veselu melodiju i na sav glas slavio moć ljubavi. Tih godina se probio i Prislijev album Blue Hawaii gde se našla dobro poznata pesma Can’t Help Falling in Love, koja ni do dana današnjeg nije izgubila na svojoj veličini. Istu sudbinu je imao i hit I Will Always Love You koju je napisala i otpevala Doli Parton sedamdesetih, a koju je proslavila Vitni Hjuston 1992. godine u filmu The Bodyguard. A svi su izgledi i da je Perfect Eda Širana iz 2017. godine, baš na tom putu ka večnom slavljenju ljubavi.
Na našim domaćim prostorima su se nekako uvek podjednako probijale i balade i pesme veselijeg ritma. Dok se jedni zaljubljeno njišu uz Bajagino Otkad tebe volim ili Balaševićev Ringišpil, drugi prave okretne pokrete i plešu uz Pričaj mi o ljubavi od Đavola i Rama lama ding dong od Vampira.
Ipak, čini se da velika platna i mali ekrani odnose pobedu kada je romantika u pitanju. Od samog trenutka kada se ušuškate ispred TV-a ili se zavalite u udobna bioskopska sedišta uz najveće pakovanje kokica, magija za sva čula počinje, hvata vas za ruku i vodi u svet najtananijih osećanja.
Deluje mi gotovo nemoguće da neko vidi sliku Endru Linkona kako ispred vrata drži beli karton na kome je ispisano To me, you are perfect – i da ne prepozna da je to scena iz britanske romantične komedije Love Actually. Isto tako mi je teško da zamislim da neko čuje Kako Tanjug javlja, ja te volim! i da ne zna odakle dolazi ovaj citat. A ima i nas koji smo naučili Lajanje na zvezde napamet i vrlo rado obnavljamo gradivo vraćajući se iznova ovoj ekranizaciji Vitezovićevog romana.
Govoreći o ekranizaciji romana i temi ljubavi, ne može da mi ne padne na pamet irska mini-serija iz 2020. godine, koja je od prvog dana kada se pojavila osvojila srca i starije i mlađe publike. U pitanju je Normal People, koja je zasnovana na istoimenom romanu spisateljice Sali Runi. Serija prati ljubavnu priču između Konela i Merijen, koji se upoznaju i zaljube u srednjoj školi, ali imaju problem sa komunikacijom i njihovi socijalni statusi se razlikuju. Realistična, intimna, dirljiva i provokativna priča koja ne ostavlja mesta za ravnodušnost i pokazuje kako nas upravo ljubav menja kroz život.
I, zaista, ako nas neko ili nešto menja nabolje, onda budimo sigurni da je ljubav definitivno u to umešala svoje prste.
Autorka: Marina Radan