foto: Mick Haupt, BOŠ
It’s more fun to have to search out and buy / collect things than to
experience the infinite sea of choices that a streaming service
throws at you.
Znate onaj osećaj kada se nakon dugog i zamornog dana na poslu odjednom zateknete u vašoj omiljenoj radnji sa diskovima i pločama, te počnete nasumično da pretražujete police u potrazi za ko zna čim, kao da je u njima neki naročit odgovor…?
Očekivano, ne. Šanse da ćete ovo uraditi nisu preterano velike, a još manje da posedujete odgovarajući uređaj za reprodukciju zvuka u vašem stanu ili kući, kao što je CD plejer ili ispravan gramofon.
Ipak, ne očajavajte! Kome još srce zahteva tako nešto u bogatom svetu digitalnih medija i streaming platformi, gde je putanja do željenog izvođača značajno umanjena, a mogućnosti pretraživanja toliko veće, da je gotovo nemoguće zamisliti prostoriju sa svim izdanjima Spotify-ja i ne ostati zapanjen u takvom poduhvatu. Here’s the deal: većina prosečnih slušala današnjice ne želi da uzima aktivnog učešća u kupovini muzičkih albuma (bilo to u vidu CD-ova ili ploči), i to je barem jasno. Čak i ukoliko niste pretplaćeni na nekom od streaming servisa, znate da će vaš stari, dobri Youtube za vas, u krajnjoj liniji, završiti posao. Možda je to dobra prilika da se zapitamo – koja je danas uloga tradicionalnih nosača zvuka, kada u priču ulaze ploče i CD –ovi, jesu li to samo prevaziđeni artefakti iz prošlosti, koji su davno izgubili svoju namenu?
150 metara trake za skrolovanje
Priznajmo, ne čudi podatak da prosečan korisnik društvenih mreža iskroluje čak 150 metara sadržaja dnevno na netu. Uz malo vežbe, ta brojka mogla bi značajno da naraste kroz samo nekoliko godina, tako da nije preambiciozno očekivati da svako od nas iskroluje po jedan polumaraton mesečno. Postavlja se pitanje: koliko je moguće posvećeno i usmereno slušanje muzike na digitalnim uređajima, budući da sve češće multitaskingujemo još 10 stvari paralelno? U tom slučaju, moglo bi se reći, svaka muzika postaje džez, ali ne zbog svoje jedinstvene prirode koja karakteriše ovaj žanr, već zbog njenog pomeranja ka pozadinskoj i ambijetalnoj ,,stvari” kojoj tek uzgred pristupamo. Eto dobrog razloga zašto i dalje kupovati fizička izdanja; sve i da ste najbolji trkač, ne možete trčati svakog meseca polumaraton.
Međutim, treba primetiti kako je gotovo nemoguće u potpunosti izolovati ono što bi za nas značilo streaming iskustvo. Na kraju krajeva, teško da bi postojala realna potreba za tim, s obzirom na to da nam pojedini alati mogu biti višestruko korisni, posebno kada se radi o otkrivanju nove, dotad neistražene muzike.
Jedinstvo albuma
Možda na kraju ipak jeste ljubitelj ploča ili CD-ova. Onda sigurno znate ovo: taj momenat kada ste se prvi put susreli sa željenim izdanjem nekog albuma… Izašli ste iz prodavnice i niste uspeli da izdržite do kuće, zbog čega ste zastali nasred ulice i odlučili da skinete zaštitnu foliju. Učinili ste to nestrpljivo i pomalo nespretnim pokretima. Ali to je ionako samo folija! Osećate uzbuđenje pri samom dodiru omota, vadite booklet i listate uživajući u fotografijama benda. Zatim se osvrćete na tekstove, iako ih više letimično prelazite nego što zapravo čitate. Saznali ste informacije koje inače ne biste, o tome kako je sve snimano. Zaronili ste nos u omot i duboko udahnuli, slično kao što to činite sa stranicama tek kupljene knjige. Skinuli ste disk sa njegovog postolja, izvukli ploču… Na putu do kuće, činite to još nekoliko puta. Pred sobom imate živo izdanje albuma sa svim njegovim propratnim elementima, onako kako ga je autor zamislio.
Prema tome, ako ste ikada uradili nešto slično, znate da fizička izdanja najbolje čuvaju sam integritet albuma, sprovodeći do kraja i dosledno svu njegovu konceptualnu zamisao. U svetu digitalnih medija, dezintegracija većih muzičkih jedinica (najčešće albuma) fenomen je sa kojim se susrećemo i od ranije, otkako su singlovi preuzeli primat na tržištu. U tom smislu, ne treba zaboraviti da su muzički albumi i u svom fizičkom obliku itekako postojana i zaokružena umetnička struktura.
Jednom kupljen fizički album ostaje uvek fizički prisutan album, čak i kada vašeg autora spopadne tantrum.
Zajednica
Otisnuli ste se. Sada kada ste to uradili, provalili ste manju ekipu ljudi koja se bavi istom vrstom kolekcionarstva. Možda ste baš sa nekim od njih odlučili da se nađete i menjate CD-ove i ploče za neke od njihovih, ili ste čekirali retka izdanja preko preprodavača. Stvari postaju uzbudljive! Sledećete što znate počeli ste da posećujete sajmove i berze, i odjednom ste upoznati sa svakim dešavanjem u gradu koje se tiče vašeg novog hobija. Tada počnete da kapirate: ponekad je za ,,bolji ugođaj” neophodno oplemeniti sadržaj socijalnim bojama.
***
Na kraju, da li je razlika u kvalitetu zvuka (koja je, bez odgovarajuće tehničke opreme, gotovo zanemarljiva) ono što nam prvo pada na pamet kada govorimo o diskovima i pločama u savremenom svetu? Ako je tako, razmislite bolje! Sigurni smo da postoje mnoge prednosti, koje ove nosače zvuka čine i dalje aktuelnim.
Autor: Stefan Čizmić