foto: Motoki Tonn, BOŠ
Često ovih dana možemo čuti kako su mladi nezainteresovani i lenji kada je posao u pitanju. Takav narativ prvenstveno dolazi od starijih, ali nije retko naći ga i u medijima koji se obraćaju daleko većoj publici od pojedinca. Ali koliko su zapravo mladi takvi, u kojoj meri ulogu igraju i posao koji obavljaju, kao i mogućnosti koje tržište rada nudi?
Generacijom Z smatraju se, prema većini izvora, ljudi rođeni krajem prošlog veka i u prvoj dekadi ovog. Ovu generaciju zatekao je ubrzan tehnološki napredak, nagla digitalizacija i pojava društvenih mreža. Uz to ih je pogodila velika ekonomska kriza 2008. godine, ratovi na bliskom istoku i u Evropi, kao i globalna pandemija korona virusa.
Sve ovo imalo je ogromnog uticaja i na njih, generaciju koja je u ovom periodu sazrevala i učila.
Od posla do posla – borba za sopstveni dinar
Andrijana Stefanović, studentkinja osnovnih akademskih studija na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, našla se u situaciji da mora raditi i studirati u isto vreme, obavljajući poslove koji nisu bili vezani za njen studijski program. Ona nije jedinstveni slučaj, mnogi studenti ovo rade, ali dok se neki za to odlučuju kako bi imali za džeparac, Andrijana je imala druge razloge.
"Kada sam krenula na master, nisam imala stipendiju koja mi je značila u toku studija, pa sam se odlučila da ponekad radim klasične studentske poslove. Te godine je i moj brat krenuo na fakultet, pa se u finansijskom smislu osetilo da porodica ima još jednog studenta, jer nas je sa njim bilo troje. To je bio razlog više da roditeljima olakšam tako što ću zaraditi novac za sebe", objašnjava Andrijana.
Njen radni angažman obuhvatao je različite poslove, počevši od prodavnice sportske opreme Đak, preko Sport Vision-a, do dinamičnog rada u trgovinskom lancu Pepco. Ovi poslovi doneli su joj raznovrsna iskustva, od pomoći kupcima do radnog tempa koji ne dozvoljava predah.
"Prvi put sam nedelju dana radila u Đaku, to je bio prvi posao preko zadruge. Nije bilo ništa teško, trebalo je samo da pomažem kupcima i to je to," priseća se Andrijana svojih prvih koraka u radnom svetu.
Iako su joj poslovi pružali neophodna finansijska sredstva, Andrijana je bila selektivna u odabiru, izbegavajući one koji su bili slabo plaćeni ili nisu pokazivali razumevanje za njene akademske obaveze.
"Imala sam neke razgovore za posao gde poslodavcima nije bitno to što studiraš i da li imaš predavanja i vežbe, pa takve poslove nisam mogla da prihvatim", kazala je Andrijana.
Osim poslova, dodatnu zaradu predstavljalo joj je i držanje časova matematike deci. Nakon diplomiranja, kaže, volela bi da radi nešto što je vezano za njenu struku, kao što su finansije, statistika, vetovatnoća i slično. Dodaje i da je kroz privatne časove shvatila da voli rad sa decom, ali da je posao u prosveti danas slabo plaćen i ne pruža toliko mogućnosti za napredovanje i usavršavanje.
Mladi kao poslodavci – naporan rad i prijateljska atmosfera
Andrija Radičković, nakon povratka iz SAD-a gde je bio na praksi, odlučio je da otvori svoj prvi restoran, La casa del burito, 2020. godine, u jeku pandemije COVID-19.
"Posao sam pokrenuo pre svega zato što sam želeo Nišu da ponudim nešto novo," objasnio je Radičković, izražavajući želju da doprinese gastronomskoj ponudi svog grada, koja mu se u tom trenutku činila ograničenom.
Iako je ideja bila inovativna, put do uspeha nije bio lak. Radičković se suočio sa brojnim preprekama, uključujući birokratiju i prikupljanje potrebne dokumentacije, ali i sa skeptičnošću okoline.
"Podršku sam od starta imao od meni najbližih prijatelja i ljudi. Moje godine su kasnije predstavljale problem, prilikom pregovora sa dobavljačima, jer nas niko nije uzimao za ozbiljno, mada su se stvari promenile sledeće godine, kada smo proširili posao i ušli u Delta Planet. Tek onda je klinac od 24. godine počeo da bude interesantan ", prepričava nam.
Kada je reč o zapošljavanju, Radičković stavlja akcenat na značaj pozitivne radne atmosfere i ličnih kvaliteta kandidata, više nego na prethodno iskustvo.
"Nije nam presudno da li neko ima iskustva, već kakav je čovek i da li želi da radi," ističe on, objašnjavajući svoj pristup selekciji i obuci novih zaposlenih.
Ova filozofija doprinela je stvaranju snažnog tima, često sastavljenog od mladih ljudi koji su na početku bili privučeni potrebom za dodatnim prihodom, ali su ostali zbog kolegijalnosti i prilike da se profesionalno razvijaju u ugostiteljstvu.
"Uglavnom mladi dolaze jer im je potreban novac za život dok su na fakultetu," navodi Radičković, dodajući da su mnogi od njih pronašli svoju strast u kuvarskom pozivu i odlučili da ostanu duže nego što su prvobitno planirali.
Kako kaže, tim koji je stvorio odlikuje se mladošću i entuzijazmom, od šefa kuhinje, koji je njegov školski drug, do menadžera i eksternih saradnika.
Promene na tržištu rada – gde je tu generacija Z?
Pojednostavljivanje generacijskih karakteristika može biti obmanjujuće, smatra Aleksandra Nikolajević, profesorka sa Departmana za socijalnu politiku i socijalni rad Filozofskog fakulteta u Nišu.
"Najpre, treba precizirati o čemu pričamo. Generacija Z ne predstavlja neku koherentnu skupinu ljudi koja je naziv dobila po određenom zajedničkom imenitelju, već pre po tradiciji imenovanja generacija svakih 15-ak godina," pojašnjava Nikolajević.
Ono što takođe ističe je nužnost razumevanja generacijskih osobenosti kroz prizmu društvenih i istorijskih okolnosti koje ih oblikuju, umesto preko generalizovanih i često netačnih stereotipa. Profesorka Nikolajević dalje naglašava specifične izazove s kojima se generacija Z suočava kada je reč o ulasku na tržište rada.
"Generacija Z aktuelno poseduje veliki udeo radno neaktivnog stanovništva, što maloletnog, što onih koji su još uvek na studijama, stoga prvenstveno možemo govoriti o izazovima izlaska na tržište rada," navodi ona.
Nikolajević dodatno produbljuje diskusiju o uticaju globalnih događaja, poput pandemije COVID-19, na tržište rada i kako to posebno pogađa mlade.
"Ako smo već konstatovali da kontekst dominantno oblikuje iskustvo generacije, ne treba zapostaviti uticaj pandemije korone virusa (SARS-CoV-2) na tržišnu situaciju mladih. Mere suzbijanja pandemije ostavile su značajne posledice po ekonomiju i tržište rada (otpuštanja, ali i propadanje određenih sektora), što je proizvelo veliki broj iskusnih radnika u potrazi za poslom, a potonji ujedno predstavljaju konkurenciju mladima zbog iskustva i veština koje već poseduju," ističe ona.
Profesorka Nikolajević ukazuje na to da se u stručnoj literaturi konstatuje opšti pad sigurnosti poslova koji traje još od 1980-ih, prevashodno usled neoliberalnih reformi iniciranih od strane Ronalnda Regana i Margaret Tačer. Njihova parola Nema alternative odnosila se na reforme koje su promovisale niz mera kojima je ukinuta tradicionalna zaštita radnika i čvrsti (stabilni) ugovori o radu.
"U takvoj situaciji, na tržištu rada uglavnom nastaju podele između, sa jedne strane, onih koji poseduju tražene veštine što im omogućava lako pronalaženje novog posla, i sa druge strane, onih koji ne poseduju zahtevane veštine i znanja i za koje bi gubitak posla predstavljao ogroman izazov jer za njih ne postoje alternative za novo zaposlenje", napominje ona.
Na kraju, profesorka zaključuje da u današnje vreme tržište rada sve više ceni informatičke veštine, što postavlja nove izazove pred mlade koji tek ulaze u svet posla. Potreba za digitalnim kompetencijama postaje ključna, stvarajući razliku između onih koji imaju pristup tehnologijama potrebnim za sticanje tih veština i onih koji to ne mogu sebi da priušte.
Kako vreme odmiče, generacija Z će činiti sve veći deo radnog stanovništva i početi da preuzima rukovodeće položaje. To znači da će država, poslodavci i, naposletku, samo društvo, morati da prihvate i prilagode se potrebama ove generacije.
Autor: Jovan Živković