foto: Isidora Martać
Sa svoje 23 godine svakog dana zvucima gitare pozdravlja prolaznike u podzemnom prolazu u centru Novog Sada, uz repertoar koji se kreće od bluza do roka, ex yu-a, džeza, ali i, kako ističe, dosta improvizacije i dosta njegovih stvari. Mladi Bogdan je hrabro odlučio da svoj život promeni iz korena počevši potpuno drugačiji život u Vojvodini.
Mingl: Kako je nastala ideja da se iz Čačka preseliš u Novi Sad?
Bogdan Nenadić: Ideja da dođem u Novi Sad je bila spontana i došla je jer uopšte nisam bio zadovoljan svojim trenutnim životom. Nisam bio zadovoljan u delu sistema u kojem sam bio i konstantno sam ceo život tražio da nađem nešto što volim i kroz to da uspem. Znao sam da u malom gradu iz kog sam, odnosno Čačka, nema nekih prilika, da nema nešto konkretno da se radi sem da budeš zaposlen i da se držiš za taj šablon. Sam sebi sam rekao – okej, hoću da se preselim. U Beograd i ne baš, zato što mi se nikad nije sviđao i nije mi se sviđala atmosfera i energija ljudi, pa sam odlučio u Novi Sad, nikad ga nisam video, ali sam čuo dosta lepih stvari i onda sam samo sledeći dan rekao roditeljima: „Otišao sam“ i to je to.
Mingl: Kako su tvoji roditelji reagovali na odlazak?
Bogdan: Pa majka je baš loše reagovala, mislim, emotivna je osoba i mi imamo baš čvrst odnos. Ceo život smo kao najbolji prijatelji, tako da je malo teže podnela, tata nije ni odreagovao uopšte, ali znam da je bio jako tužan zbog toga. Sad mi se mnogo češće javlja i mislim da nam je čak i odnos ojačao dosta od kako sam otišao, tako da to što ne pokazuje emocije ništa ne znači.
Sećam se pre nego sam se pakovao, pre nego sam uhvatio autobus za Novi Sad, on ustaje za posao u 6h ujutru, ja ustao takođe, majka već otišla, a on meni samo kaže: „Nemoj nositi ovaj ranac, evo ti veći da može više stvari da stane u njega i samo izađe“.
Sledeće što me je sačekalo jeste otac koji se vraća u suzama i zagrli me. Čvrst je kao orah, ali ipak i ne toliko čvrst.
Nenadić došavši u Novi Sad nije poznavao grad, niti je imao novac. Imao je poznanike na svom Instagram profilu za koje je znao da su iz ovog glavnog grada Vojvodine, ali ni sa kim nije imao neki konkretan odnos, osim momka Nikole koji je kuvar i koji mu je obezbedio prenoćište.
„Takođe sam, znajući jednu devojku iz Novog Sada, odlučio da steknem nova poznanstva i pozovem je na kafu, gde sam saznao da traži cimera zato što ne može samostalno da pokrije troškove stana, te sam već drugi-treći dan imao gde da stanujem“, priča Bogdan.
Došavši u Novi Sad, odmah je uzeo gitaru u ruke i počeo da svira, ali to nije bila prva lokacija na kojoj su ljudi mogli čuti njegove kompozicije. Priču uličnog svirača je započeo u Čačku, ali nakon nekog vremena nije video perspektivu u malom gradu i prihvatio situaciju da ovo treba započeti u većem.
Pored talenta u muzici, Bogdan ne krije ljubav prema crtanju, tetoviranju i grafitima, talentima kojim planira da se posveti više u budućnosti.
Mingl: Kako ti funkcioniše jedan radni dan na ulici?Šablonski. Trudim se što se posla tiče da radim svaki dan isto, čim krenem malo da variram onda se malo i olenjim, malo više hvatam pauze i više razmišljam o drugim stvarima. Tako da ustanem, popijem kafu, odem da doručkujem i odmah u podzemni prolaz.
Mingl: Da li je to jedina lokacija na kojoj sviraš?
Bogdan: Da, samo podzemni. I pre je bio isto podzemni, gledam da odem malo i na druga mesta da isprobam, jer sad imam ozvučenje, ali ne još. Sasvim je solidno mesto, nemam razloga da se pomeram.
Mingl: Šta bi poručio mladoj osobi koja želi da ide putem kojim se ti krećeš i osobama kojima je potrebna promena?
Bogdan: Rekao bih da će imati dosta problema koje treba rešiti i dosta grešaka koje će se napraviti, ali ono što dođe na kraju je izuzetno. Ne može se uraditi ništa važno, bitno i inspirativno a da se čovek ne namuči. Poručio bih da treba da ima ono što mi mladi nemamo - strpljenje.
Za kraj, pozivam te da se upišeš u naš Mingl leksikon!
Da imaš mogućnost da otputuješ negde, gde bi to bilo?
Za konkretno mesto nisam siguran. Ne postoji ništa kod putovanja što me naročito privlači, jer nisam imao priliku to da iskusim, mimo mog odlaska u Crnu Goru. Bilo gde gde se umetnost ceni je i više nego dovoljno za mene.
Ukoliko bi morao da biraš jedan žanr koji bi svirao prolaznicima koji bi to bio?
Blues ili klasican Rock.
Stvar koja te motiviše svakog dana
Motiviše me jednostavna potreba za stabilnim i ispunjenim životom. Što više vreme teče, to me više um navodi da tražim unutrašnji mir i balans u svemu što radim. Nekad deluje kao nemoguć podvig, ali pruža izazov, koji je ključan za istrajnost pored motivacije.
Cilj koji želiš da ostvariš ove godine ?
Da se vratim u biznis tetoviranja.
Razgovor vodila: Isidora Martać