Čak i kad bi se ponovo rodio, ti bi najverovatnije opet činio isto. To je sklonost. A sklonost je nešto što kada pređe jednu tačku, više ne može da se vrati na staro.
Tada je prekasno...
Šta onda da radim?...Igraj! Dok god muzika svira, igraj dok te noge nose.... Razumeš li šta ti govorim?Ne smeš da razmišljaš zašto igraš. Ne smeš da razmišljaš o značenju toga. Jer, u osnovi, značenja nema. Počneš li da razmišljaš, noge će ti se zaustaviti. Zaustave li ti se jednom noge, ja tu više ništa ne mogu. Tvoje veze će nestati. Nestaće zauvek.... Prati korake i igraj dok te noge nose. A ono otvrdlo razmekšaj, makar malo. Mora da je ostalo i nešto za šta još nije prekasno. Upotrebi sve što se može upotrebiti. Učini sve što možeš. Nema čega da se plašiš. Svakako si umoran. Umoran si i uplašen. Svi imaju takve trenutke. Čini ti se da je sve pogrešno. I noge ti se zaustave. Ali nema ti druge nego da igraš. I to da igraš najbolje! Da se svi zadive. Igraj, dok muzika svira.
Neretko se nađem u situaciji da iznova čitam ove delove Murakamijeve knjige Igraj igraj, igraj. Nedostaje mi to sunce i katkad lutam i čini mi se da nema izlaza iz kolotečine u koju sam upala. Ipak, želela sam da podelim sa vama ono što sam danas naučila i što ću nastojati da primenim da bih se sa njom izborila. Prelazak iz srednje škole na fakultet može biti i jeste veoma stresan. Razumem potpuno maturantsku brigu i neizvesnost, kalkulacije, ali ipak godinu dana posle prijemnog mogu da vas posavetujem kako da prođete kroz tu frku što lakše. Naime, ono što ja nisam tada shvatala da je učenje dugotrajan proces i da ne treba u potpunosti da prepustite konce profesorima, morate da radite na sebi. Nije strašno ako ne pronađete sebe u nečemu posle godinu dana, strašno je da radite nešto što ne volite. Znam da je važno naći posao, ali morate prvo pronaći ko ste vi, i šta je ono što vas čini srećnim. Fokusirajući svu svoju energiju na ono što volite, sve će imati mnogo više smisla. Naravno, biće tu mnogo uspona i padova, neki bi rekli više padova, ali važno je na koji način ih doživljavate. Danas mi je Sonja Antonić, studentkinja master studija filozofije, pokazala kako treba da se suočite sa svojim problemima. Ona je počela da pravi nakit i to divan nakit, i kaže da nekad izlete inspiracije doživljava toliko intenzivno da jednostavno mora da napravi ono što je zamislila. To me je navelo da razmišljam o tome kako mene čine srećnom te male stvari koje sam pomalo i zapustila, predajući se fakultetu. Napisala sam ih i na papir, a Sonjine minđušice stavila, one će me pratiti u Beogradu.
Sreća je u vama, pronađite je. Istražujte, promišljajte, čitajte. Idite na neki sport, imajte neki hobi, pravite zanimljive frizure, otkrijte nove stvari. Angažujte se. Ne shvatajte život preozbiljno jer brzo prolazi. Verujte, dan kada vidite da ste upisali fakultet je samo početak nove etape, i to vreme iskoristite mudro. Neka vas prate i Sonjine minđuše, lančići, broševi, zašto da ne?
Autorka: Nina Vorgić
Sliku smo našli ovde