Usled prebukiranosti informacijama koje svakodnevno dobijamo putem brojnih kanala komunikacije, evidentno je da je teško ispratiti sve vesti i pitanja koja se pokreću na dnevnom nivou. U medijima ne postoji dovoljno prostora za teme koje interesuju mlade pa se, umesto prilagođavanja sadržaja, dešava to da se mladi smatraju nezainteresovanima za aktuelnosti i događaje bilo na lokalnom ili na svetskom nivou. U ovom tekstu predstavljamo sumirane rezultate istraživanja koje su u okviru projekta Nije šala sproveli Multiradio portal u saradnji sa SOS Ženskim centrom.
Vreme u kom živimo donelo nam je tehnološki uspeh koji je omogućio da se informacije šire brzinom koja nije bila zamisliva do pre dvadesetak godina. Mediji su se razvijali paralelno sa kanalima komunikacije, pa tako danas imamo brojne načine informisanja poput podkasta, YouTube emisija, društvenih mreža i mnogih drugih, koji nam prenose vesti iz zemlje i sveta ili nam donose različite priče namenjene ciljnim grupama koje ih prate.
Da bi se uopšte razgovaralo o medijskom prostoru za mlade, potrebno je da medijske kuće angažuju mlade novinare za kreiranje sadržaja. Obzirom da su ovakvi primeri u praksi retki, dešava se da odgovornost za kreiranje prilagođenog kulturnog, informativnog ili edukativnog sadržaja spada na pojedince koji koriste internet platforme kako bi informisali svoju ciljnu grupu mladih.
Najviše, čak 93%, ispitanika odgovorilo je da koristi društvene mreže kako kanal putem kog prati vesti i aktuelne događaje. Odmah iza njih nalaze se internet portali sa 46.9% i YouTube sa 45.3%, dok radio i televiziju prati svega 21% od ukupnog broja ispitanika.
Pitanja koja su možda bila najbitnija od svih odnosila su se na uvažavanje mišljenja i opšte poverenje koje čitaoci imaju prema izvorima informacija. Ispitanici su označili aktiviste i stručnjake kao one kojima najviše veruju, dok najmanje poverenja imaju u nacionalne medije i političare.
Posmatravši rezultate istraživanja uočili smo da mladi nemaju poverenja u tradicionalne medije, ali ni u političare i influensere, što je opet pokazatelj da mladi ipak biraju mišljenje stručnjaka i aktivista iz određene oblasti kao pouzdanije od onog mainstream pristupa temama.
Mislim da je veoma bitno biti upućen o dešavanjima u svetu i informisan o sve što se dešava. Do mene najčešće informacije dođu putem društvenih mreža koje svi danas koristimo.
poruke čitalaca
Što se tiče odabira teme interesovanja ekologija se nalazi na prvom mestu, dok su mentalno zdravlje i politika odmah iza nje. Ove teme zapravo imaju najviše pažnje u društvu trenutno što nam pokazuje da mladi, nasuprot opšteg zaključka, prate i načine izveštavanja putem tradicionalnih medija koji ih ne prepoznaju kao ciljnu grupu.
Kada govorimo o tom prostoru za mlade, on u sebi treba da sadrži informacije o događajima u gradu, da uputi čitaoca na dobar film, knjigu ili muziku, da vest koju mediji donosi bude interesantna mladom čoveku jer od nje mladi imaju nekakav benefit. Nažalost, takvih medija je malo ali se nešto menja i pojavljuje se sve više medija namenjenih mladima koji postaju popularni. Nadam se da će to biti dobro rešenje za dalje.
Ivan Bjelić
Iznenađujuća je bila informacija da čak 62,5% ispitanika pročita tekst kako bi se upoznali sa temom o kojoj se govori, dok ostali radije pogledaju video.
Mislim da bi ljudi trebali da čitaju tekst a ne samo post, pogotovo ako odluče da komentarišu. Plus, volela bih da stariji ljudi imaju neki bolji način da se informisu osim gledanja TV-a na kome ne kažu 90% onoga sto se stvarno desava.
poruke čitalaca
Takav pristup ne vodi ka zdravoj komunikaciji i dijalogu. Ono što bi smi morali da rade zbog promocije jeste veća aktivnost na drustvenim mrežama i YouTubeu jer mnogi ljudi za koje znam preko ovih platformi dobijaju informacije i takav plasman sadržaja im je zanimljiviji glasila je još jedna poruka čitalaca.
Projekat »Nije šala – seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar« realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.