Mada rođen u Senti, Urban je godinama živeo i razvijao svoju karijeru upravo u Subotici, gde je od 2005. do proleća 2023. bio direktor Pozorišta “Deže Kostolanji”.
„Suočava, šokira, uzbuđuje, čini te radoznalim i zavisnim“ – tako u ovom hramu umetnosti opisuju svoj rad, prepoznatljiv upravo po osobenoj estetici reditelja Andraša Urbana.
A takav je i sam Urban – on nas šokira i beskrupulozno suočava sa vlastitim odrazom u ogledalu: našim predrasudama, stereotipima, strahovima, zabranjenim željama…
Zato sa njim razgovaramo o Subotici, njenoj poslovičnoj multikulturalnosti i interkulturalnosti, ali i načinima na koje se te deklarativne vrednosti očitavaju u praksi zajedničkog života Subotičana.To su, uostalom, i teme koje on sam često problematizuje u svojim predstavama.
Dobar primer je trilogija Passport koju je Pozorište „Deže Kostolanji“ realizovalo pre par godina. Tako se u prvoj predstavi – „Subotica, grad demona“ – problematizuju multikulturalnost grada i nacionalni identiteti . Druga, „Sam đavo“, se bavi odnosom subotičkih Mađara sa Mađarima u matici, dok je tema treće, „Pass-Port Evropa“, ambivalentan odnos prema evropskim integracijama.
Gde su granice tolerancije? Dokle možemo iskreno o tome pričati? A granice su vrlo, vrlo uske ne samo zbog nacionalističkih momenata, nego jednostavno i zato što mi volimo da živimo u određenoj iluziji da je tu taj momenat u redu, a odavno nije u redu. Problem je i kada jedan prostor kao što je Subotica postane još provincijalniji nego što bi trebalo da bude, i kada počnemo da bude još sitničaviji, još dosadniji, da tako kažem, rekao je Andraš Urban u „Izdvojenim glasovima“.
Takođe, smatra on, ne postoji ni dovoljna otvorenost da prihvatamo ili se zanimamo za kulturu onih drugih, iako stalno želimo da slavimo kako je to ovde divno.
Stvarnost, međutim, ne treba ulepšavati.
U Subotici, jedan deo većinskog naroda stalno priča o starom građanstvu slobodnog duha, ali pogledajte rezultate izbora. Pa, gde je taj sloj? Kada vidite po rezultatu izbora, pa glasali ste drugačije, a nisu manjinski građani glasali tako. S druge strane, i manjine se zatvaraju sve više u sebe,što,naravno, ima i neki politički razlog zato što se lakše organizuje zatvoreno dvorište, znači, živalj tog dvorišta.
Crtice iz svakodnevnog života, dodaje on, ilustruju kakvo je u Subotici zapravo pravo stanje stvari kada se radi o multikulturalnosti i interkulturalnosti na nivou komunikacije.
Eto, u Subotici Srbi kažu ‘Pa zašto bih ja trebalo da znam mađarski kada je ovo Srbija’. Pa zato što živiš u je*enom lokalu, izvinite, živiš u nekom lokalu, i to je neki dobar znak dobre volje, ako vam se dopada tako. Čak i vrlo liberalni ljudi se brane tako – ‘Pa dobro, to je ipak Srbija, pa ne moram’. Pa ne morate. Ali možete, naravno, mislim, i bilo bi super. I onda bismo pričali o onoj divnoj Subotici i kako pozdravljamo jedan drugog sa Jó napot – Dobar dan’, ali svi znamo – to je priča iz prošlosti. Na žalost”, zaključuje Andraš Urban.
Ceo podkast “Izdvojenih glasova” u kome je gostovao reditelj Andraš Urban možete poslušati na svim značajnijim podkast platformama kao što su Transistor.fm i Spotify, ili domaća platforma Podcast.rs.
Ova epizoda podkasta ,,Izdvojeni glasovi” nastala je u okviru projekta ,,Mladi i mediji za demokratski razvoj”, koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u podkastu ne predstavljaju nužno mišljenja partnera i donatora.
Izvor i FOTO: Magločistač