U Beogradu, ulični umetnici su našli svoj izraz u ovoj borbi za vidljivost u javnom prostoru kroz divne i jedinstvene radove.

Ove nedelje sam imala priliku da uradim tri intervjua sa nekim od mojih omiljenih uličnih umetnika i umetnica, koji su mi odmah izašli u susret i odgovorili na pitanja.

Pred vama je intervju sa Pirosom koji mi je pričao o svojim iskustvima u svetu ulične umetnosti, procesu stvaranja i planovima za budućnost.

1) Kako si počeo da se bavi uličnom umetnošću? Zašto si izabrao baš tu formu?

malo više pažnju. 

Jako je diskutabilno šta je stil, ali svakako sam menjao pristupe i teme u radu, tražeći nešto što bi me iznova i iznova inspirisalo da radim.

Pa mislim da svako ko se bavi kreativnim stvarim, nikada ne može da izdvoji nesto čime je apsolutno zadovoljan. Zapravo uvek težiš ka nekoj vrsti perfekcije, ali mislim da je na kraju sam proces traženja samog rada zapravo najveće zadovoljstvo.

Previše intime. :)

5) Da li postoje neki drugi umetnici čije radove pratiš ili koji te inspirišu? Je l' imaš omiljenog umetnika?

Naravno, mi svi zapravo i radimo da bi nekoga inspirisali. Jer i sami nasi počeci su zasnovani na tome sto smo videli nečiji rad, inspirisali se i rešli da uđemo u tu avanturu.

7) Opiši nam svoj stvaralački proces?

Neprestano traganje po svojoj podsvesti. Trenutno se trudim da iz snova izvučem inspiraciju i pokušam da je realizujem.

8) Šta radiš kad ne radiš grafite? Koji su tvoji hobiji?

Stalno planiram nešto novo. Imam dosta novih skica-crteža koje sebično čuvam za sebe, do trenutka kad prestanem da budem u sukobu sa vremenom i uspem da podelim na nekom zidu sa ostalim. 

U Beogradu, ulični umetnici su našli svoj izraz u ovoj borbi za vidljivost u javnom prostoru kroz divne i jedinstvene radove.

Ove nedelje sam imala priliku da uradim tri intervjua sa nekim od mojih omiljenih uličnih umetnika i umetnica, koji su mi odmah izašli u susret i odgovorili na pitanja.

Pred vama je intervju sa Artezom koji mi je pričao o svojim iskustvima u svetu ulične umetnosti, procesu stvaranja i planovima za budućnost.

1) Ne bih da ponavljam pitanja koja su te drugi pitali o počecima i o putovanjima u Brazil i Indiju, ali bih volela da znam koja je prva stvar koju radiš kad posetiš neki novi grad? Kako voliš da se upoznaješ sa novom kulturom?

Ukoliko u grad dolazim na unapred dogovoreno crtanje murala, verovatno će prva stvar koju želim da vidim biti sama lokacija to jest zid. Nakon toga mogu da se na miru upoznam sa lokalnom ekipom i gastronomskim specijalitetima. Negde sam čuo da je najbolji način da se upoznaš sa običajima grada poseta groblju i pijaci, jer su to mesta na kojima je najlakše sresti lokalno stanovništvo i upoznati se sa njihovom svakodnevnicom. Najbolji način za upoznavanje nove kulture je definitivno kontakt sa ljudima koji u tom gradu žive, tako da se trudim da tokom svojih putovanja što više vremena posvetim komunikaciji i upoznavanju lokalaca.

2) Videla sam na fejsu da si bio na Wide(r)kunst festivalu u Berlinu, kako je bilo tamo? Je l' imaš neke nove festivale i projekte u planu?

Poseta Wide(r)kunstu sa saradnicima iz organizacije Street Smart je bila veoma inspirativna i poučna. Imali smo priliku da prisustvujemo jednom velikom događaju i mislim da smo svi puno toga naučili tokom ovog putovanja. Naravno uspeli smo i da nacrtamo nešto, ali i da se vidimo sa prijateljima koji žive u Berlinu, tako da je putovanje bilo i više nego uspešno. Sledeća tri projekta na kojima ću učestvovati me ponovo vode u Indiju - očekujte nekoliko novih murala u narednih nekoliko nedelja!

3) U kom projektu si najviše uživao? 

Projekat koji je obeležio kraj prošle i početak ove godine je definitivno serija izložbi pod nazivom "Scena" koje smo organizovali kao Street Smart kolektiv. Veoma sam ponosan na ovaj projekat jer je tokom 5 meseci trajanja u projektu učestvovalo više od 50 domaćih umetnika. Takođe, uspeli smo da oformimo tim ljudi koji danas zajedničkim snagama nastavlja da kroz različite projekte i akcije doprinosi promociji ulične umetnosti u zemlji. Iako mi je projekat oduzeo jako puno vremena i energije, uživao sam u svakom trenutku jer je to bila prilika da na svoj način dam deo sebe sceni na kojoj sam odrastao.

Broj umetnika koji me inspirišu je prilično veliki - najbolji način da vidite ko mi je interesantan je da bacite pogled na jedan od mojih instagram profila (artez_online i iuna_the_dog)

5) Šta ti je bilo najteže da savladaš, a tiče se umetnosti i tehnike (ako se sećaš)?

Najteže mi je bilo da naučim da budem strpljiv, jer crtanje kao i sve drugo zahteva strpljenje. Nakon toga je sve bilo lako!

6) Po tvom mišljenju, koji je najlepši, a koji najizazovniji aspekt ulične umetnosti?

Najlepši deo je konstantna promena ambijenta u kom stvaram, kao i formata i razmere samih radova. To je ujedno i najizazovniji aspekt, jer je ponekad potrebno brzo reagovati i na licu mesta smisliti skicu za rad koji ce (možda) duže vreme biti vidljiv u javnom prostoru i na taj način doprineti ili oduzeti kvalitetu samog ambijenta.

7) Kakve teme i motive najviše voliš da vidiš u strit artu?

Najviše volim da vidim dela koja na jasan i zanimljiv način pričaju neku priču, a koja su na neki način povezana sa samom lokacijom. Mislim da je to daleko teže nego sam tehnički deo crtanja - potrebno je sagledati prostor i na pravi način odreagovati na elemente koji su prisutni a pritom ostati dosledan svom stilu i tematskom okviru koji je prikladan na datoj lokaciji. Često su radovi koji na prvi pogled deluju jednostavno, zapravo oni koje je najteže stvoriti.

8) Da li se tvoj stil menjao tokom godina i na koji način?

Moj stil se konstantno menja i nadam se da će se to nastaviti i u godinama koje dolaze. Sa crtanjem u javnom prostoru sam počeo kroz crtanje grafita i tokom tih prvih godina sam eksperimentisao sa nekoliko stilova koji su karaktetistični za ovaj pravac ulične umetnosti (blok slova, anti stil, wildstyle, 3d). U nekom trenutku sam počeo da crtam karaktere i sa početkom bavljenja fotorealizmom skroz zapostavio slova. U poslednjih godinu dana na razvoj mog stila je dosta uticala promena tehnike crtanja - sa spreja sam prešao na četku i valjak, tako da sam otvorio nova vrata kada je eksperimentisanje sa paletom boja u pitanju.

9) Jesi li dobio nekad negativan komentar na svoj rad?

Naravno, veoma često dobijam negativne komentare na radove, najčešće od mojih najbližih prijatelja i to mi puno znači jer mi pomaže da ostanem sa obe noge na zemlji. Ukoliko dolaze od ljudi koji su kompetentni da ih daju, negativni komentari su daleko korisniji za razvoj umetnika od pozitivnih. Ne treba ih shvatati kao zlu nameru već kao alat za dalji napredak i razvoj.

10) Postoji li nešto što bi voleo češće da viđaš u svetu street art-a?

Bilo bi super kada bi se više devojaka angažovalo u ovoj grani umetnosti jer ulicama nedostaje malo tog "ženskog" senzibiliteta i ulična umetnost pretežno ostaje "muški" sport.

Da li si se ikada zapitao/la, kako bi izgledao razgovor sa Sanjarom sa Meseca?
Gde on živi, kojim pismom piše ili pak da li je zaljubljen?
Verujem da već znaš o kome pišemo, na koga mislimo, a da mu pritom ni čitavo ime, a potom ni prezime ne znaš! No, bitno je da znaš više stvari: piši pismom kojim on piše, ne traži da znaš njegov pun identitet i budi maštovit – otvoriće ti se i pritom, bez da znaš bilo šta o njemu, saznaćeš sve.

M.N. je neko koga ne poznaješ, a zapravo ga vrlo dobro znaš. Pronalaziš se u njegovom radu i delu, kao i ostalih vernih 146 hiljada pratilaca na Fejsbuku. Pa ipak, možda si nekada želeo/la da ga pitaš nešto ovako:

Šta je za tebe vasiona?

Vasiona je za mene isto kao i za druge ljude jedno nepojmivo prostranstvo duše koje diše. Postoje dve vrste vasione, ona u kojoj dišemo mi i ona koja diše u nama. Prva je zaista nepojmiva u tom smislu da mi ne možemo shvatiti njene granice da imamo milion života. Ako te uhvati panika zbog toga, usredsredi se na prostor planete zemlje i shvatićeš da ni to nije toliko bitno i spustićeš se na nivo tvog grada, na sve živote koje si dotakao i čiji si deo. Što se tiče vasione u nama, ona je veoma pojmiva i dosta udobna za postojanje, ako umeš da budeš sam sa sobom. Više volim tu drugu vasionu jer mi je ona pomogla da pronađem sebe i da se izgradim kao čovek. I dalje mi pomaže, a ja gledam, vidim i slušam.

Šta ti je veća inspiracija – to što voliš nekog ili što neko voli tebe?

Kada bih morao da biram ta dva, izabrao bih samoću i vreme da se posvetim svom unutrašnjem duhu. Lepo je kada voliš, kada sebe pružaš nesebično nekom drugom biću, ali tu nailazimo na problem, a to je neuzvraćenost ljubavi. Mi onda patimo i mučimo se jer ne dobijamo ni malo sebe nazad koliko se dajemo i onda to nije dobar život. Kada neko voli tebe je bolje za tebe jer ti dobijaš svu ljubav, ali je ne vraćaš i onda je tu problem samoživost i sebičnost i to je jedan tužan i opet nimalo dobar život. Treba težiti ljubavi i poštovanju među ljudima. Treba težiti dubini, nikako površnosti. Na kraju, da odgovorim na Vaše pitanje pitanjem koje će Vama dati jedini iskren i pravi odgovor: Da li je ptici draže levo ili desno krilo?

Kako si počeo da se baviš pisanjem? Koja je tvoja prva napisana stvar?

Nikada nisam mislio da sam počeo da se bavim pisanjem niti bih to danas tvrdio. Meni se prosto pisanje desilo. Želeo sam odgovore na neka pitanja, nisam imao koga da pitam, ili ako sam imao nisam bio zadovoljan odgovorima i onda sam poželeo da dođem do srži stvari. Počeo sam da razmišljam. Doduše, oduvek sam razmišljao samo što sam sada počeo da razmišljam pisanjem. Neke odgovore sam pronašao, za mnogima i dalje tragam.

Što se tiče koji je bio prvi tekst koji sam napisao ne bih znao odgovor. Kao da ste me pitali koja je prva reč koju si izgovorio. To će znati samo oni koji su tu bili prisutni, ili u ovom slučaju, oni koji su me čitali. 

Šta to osmeh krije, a pogled otkriva?

Osmeh može da krije čitav svet emocija i misli. Osmehu ne treba verovati previše, u stvari, ne treba se prepuštati jer je sve to površina nečega dubljeg. Treba obratiti pažnju na ton glasa, stav tela, toplinu pogleda. Nije teško, samo treba da ti je stalo do toga. Pogled može da otkrije da li je osoba srećna ili ne, da li je topla ili hladna, povređena, pogledi otkrivaju mnogo toga. Jedna od mojih omiljenih radnji je da odem u neki park ili negde na trg u Beogradu i da, ne samo da gledam ljude koji prolaze, već i da ih vidim. Da li žure jer kasne ili žure da dočekaju nekoga pre nego drugi njih. Da li imaju cilj ili su u svom slobodnom vremenu u kom žele da postoje. Mnogo toga možeš saznati o tome kakav je neko po načinu na koji vidi ovaj svet, a koji je u njegovom ili njenom pogledu.

Da li misliš da su tvoja pisma nekoga promenila? I ne samo pisma, već pak i sam tvoj rad?

Volim da verujem da jesu. To je pitanje za nekog drugog.

Dojmiš se veoma srećnim sa svim što si do sada postigao i ostvario. Čini se da ti ne treba mnogo velika pažnja u životu, ali da je baš suprotno tome dobijaš i skromno prihvataš. Ko te je naučio da ceniš prave vrednosti?

Na prvom mestu, porodica me ja naučila dobrim vrednostima. Na drugom mestu su me učili svi koji su bili dobri prema meni, izlazili mi u susret. Na trećem mestu, možda i pravi ljudi koji su me naučili pravim vrednostima su svi oni koji su bili prolazni, koji su se ponašali nezrelo ili podlo, prevaranti, lopovi. Od njih sam naučio kakav nikada ne treba da budeš prema nekome. Tim učiteljima ne smem biti nezahvalan.

Da li su „M.N.“ zaista tvoji pravi inicijali ili pak šifra iza koje staješ?

Zaista su to moji pravi inicijali. 

Kada bi mogao da uporediš kafu i vino sa nekim osećajima u tvom životu, koji bi to osećaji bili?

Kafa bi bila zadovoljstvo. Izgovor da se izađe negde, ili da se pozove neko sa kim možeš da popričaš iskreno i otvoreno. Stvaraju se nova prijateljstva i neki poslovni dogovori. Toliko poziva na kafu sam dobio i sam zvao da se nije završilo na kafi već na dobrom hladnom pivu i te noći su bile tople i duge.

Vino bi bilo poverenje. Ja lično ne umem sa svakim da pijem. Ne može čovek da se opusti previše ako nije okružen ljudima kojima veruje. Vino su slatki poljupci koji se završavaju još slađim jutrom.

Da li su ljubav i mržnja slični osećaji?

Verujem da jesu. Ako voliš, to je ljubav. Ako mrziš, i to je ljubav, jer da nemaš neku vrstu osećanja prema nečemu ili nekome, niti bi voleo niti bi mrzeo. Verujem čak i da je mržnja opasnija ljubav od same ljubavi jer je lako osvetoljubiva i posledice mržnje su mnogo veće od ljubavi. Iz tog razloga ja ne volim da kažem „Mrzim to.“ već jednostavno „Ne volim to.“ Ima nekoliko godina kako „Mrzim to.“ nisam niti izgovorio, a kamoli osetio.

Šta želiš da budeš kada porasteš?

Dovoljno sam ja rastao, sumnjam da ću više od ovoga. Šalu na stranu, želim da nastavim da budem ja, da težim istim stvarima kao ovih godina. Zaista nemam puno želja, samo nek' smo živi i zdravi. Uzdravlje!

Intervjuisala: Milana Veljko

Ljudi širom sveta su stali u redove od kada je izašao iPhone 7. No, ono što će te možda iznenaditi jeste činjenica da je grupa robota dobila ovaj uređaj pre ostalih.

Kompanije Spark na Novom Zelandu je imala odličnu ideju, a to je da iskoristi robote da stoje u redu za ovaj traženi uređaj, kako ljudi ne bi morali danima da stoje u redu.

O čemu se zapravo radi?

Clive Ormerod iz kompanije Spark objasnio je da je projekat nastao iz čiste potrebe, i rekao da je “tehnologija danas toliko naprednija u odnosu na pre, te zašto stoga naši klijenti ne bi imali svog robota koji će da čeka u redu umesto njih?”

Kompanije Spark je kupila Top 100 Alpha 1 robota za ovu priliku, koji su “formirali red” ispred prodavnice 9. septembra.

Svaki kupac ima svog robota, a samim tim i opciju da gleda prenos uživo iz reda, iz udobnosti svog toplog doma.

Uz pomoć aplikacije, svaki kupac može da kontroliše svog robota, a ono što je interesantno jeste činjenica da roboti mogu da rade sklekove, kung fu, jogu i i čak da povremeno zaigraju. Dodatna prednost je što klijenti zadržavaju robota na kraju.

Kakvo vreme da se u njemu živi!

Tekst preuzet i preveden sa: www.mashable.com

Ono što je san svakog deteta, to je mnogim roditeljima pak noćna mora. Da li ste ikada pomislili na to, kakvo bi vam osnovno školovanje bilo bez domaćih zadataka, koji su nam svima zadavali glavobolje?
Jedna osnovna škola u Njujorku je odlučila da ukine domaće zadatke, a roditelji su na to odgovorili jednostavnim ispisivanjem dece iz istoimene škole. Naime, učitelji smatraju da je, umesto toga da insistiraju da se radi na matematičkim prolemima ili pak esejima, mnogo bolje da decu pošalju napolje da se igraju.

Na sve zamerke roditelja, učitelji su spremili odgovor – domaći zadatak koji deca dobijaju u osnovnoj školi ne može toliko da utiče na njihov sadašnji, a kamoli na budući, akademski uspeh. Takođe, domaći zadaci izazivaju kod dece određene frustracije i umor, gubljenje vremena na ostale aktivnosti i druženje sa porodicom, i nažalost, gubitak interesovanja za samo učenje. Ovo roditelji nisu prihvatili, čak su počeli deci da zadaju sopstvene domaće zadatke. Mnogi od njih veruju da je ovo sada njihovo vreme da uče, kada imaju dobro pamćenje.

Debata se nastavlja u srednjim školama, gde postoji jasan dokaz da domaći zadaci vode ka većem i boljem akademskom uspehu. Ali, vreme koje srednjoškolci utroše na domaće zadatke je različito u Šangaju i Finskoj – u Šangaju srednjoškolci utroše 13,8 sati nedeljno na domaće zadatke, a u Finskoj 2,8. Naravno, ovo su rezultati određenih istraživanja, a zavise od pritiska i očekivanja samih zemalja od dece koja žive u njoj. U Srbiji, na primer, srednjoškolci rade domaće zadatke 4,4 časa nedeljno. Naime, zanimljivo je i to da učenici iz Finske, iako provedu samo 2,8 časa nad svojim domaćim zadacima, ostvaruju odlične rezultate na testovima.

Ali, na kraju krajeva, koliko deca provode vremena radeći? Koliko bi trebalo da provedu vremena „nad knjigom“ i koliko im je zaista dovoljno? Iako bi dobar deo njih proveo to isto vreme radeći nešto drugo, igrajući se, izlazeći, postoji i pritisak sa druge strane, zvan  roditelji, koji imaju drugačiju perspektivu i vrednovanje škole, domaćih zadataka i obrazovanja, od same dece.

Autorka: Milana Veljko

Izvor : http://www.telegraph.co.uk/education/educationnews/11453912/Homework-around-the-world-how-much-is-too-much.html

Biti kul je ponov kul! Prati ovih pet koraka koje ti Mingl preporučuje, i tvoj nivo kulnosti će se sigurno povećati, a pri tom ćeš ostati dosledna sebi.

Dakle:

1. Kreiraj svoj prepoznatljiv stil ali budi uvek u korak sa modom

Internet je prepun modnih blogova, prelistaj ih i vidi šta je u trendu, sigurno već nešto od toga imaš u svom ormanu. Okej, jasno je da te neka od tih modnih blogerki iritira, ali sigurno ima bar jedna koja ti je okej, a čiji ti saveti mogu pomoći. Potražiti savet od nekoga ko to dobro radi nije glupo ni bezveze, naprotiv. I najveće zvezde u Holivudu imaju svog modnog savetnika.

Za dobar stil zaista ne treba mnogo novca, ukoliko se potrudiš i ukoliko se i sama u tome osećaš dobro, sigurno ćeš dobro i izgledati.

Skupo ne znači uvek i lepo! To sigurno znaš i sigurno si primetila da ona tamo iz VI2 nosi prefensi garderobu a stila nigde. O tome ti pričamo.

Posećuj redovno butike i prati sniženja (sezonske rasprodaje, itd..), postoji mnogo sajtova za prodaju odeće i obuće koji su takođe veoma povoljni. Iskustvo pokazuje da ćeš uglavnom naći dobar komad odeće kad tražiš namenski nešto sasvim drugo, a naravno to drugo nećeš naći.

I da, veoma važno, uvek kupuj svoj broj. Da, da, znamo, majica je super, i mnooogo ti se sviđa. Veruj na reč, nećeš je nositi. Biće ti pretesna pa će te stezati kad pojedeš burek, ili će ti visiti ko piletu sise. Dakle, ima drugih majica u tvom broju, samo produži.

Ne plaši se boja. Žuto i ljubičasto, crveno i zeleno...Zašto da ne? U poslednje vreme je popularna crna, i većina devojaka je nosi. Crna je naravno okej, ali nije sahrana 24/7. Veruj nam, boje osvežavaju stil. Pogotovo kad malo zahladni pa svi u nešto tamno, a ti lepo žuto i osveži dan.

„Volim da izgledam uglađeno i ženstveno, ali uvek dodam element masculine stila svom izgledu. Zapravo, najvažnije je da se osećate udobno u tome što nosite.“- O. Palermo

2. Vodi računa o higijeni

Neguj svoju kožu i kosu, vodi računa o zdravlju svojih zuba i sređuj nokte. Prirodna lepota i nega ne može da se zameni ničim drugim.

Hidriraj svoju kožu iznutra unosom dovoljne količine tečnosti u organizam, preporučuje se 2 l vode dnevno (znamo da je mnogo i da ćeš da visiš u WC-u ko baba sa slabom bešikom, tako da možeš makar 1 litar).

Na tržištu takođe postoje i razne kreme za telo, za različite tipove kože (suvu, masnu i normalnu), redovnim mazanjem kreme koja odgovara tvom tipu, koža će ti izledati veoma odnegovano i lepo. E da, a kad smo kod toga, probaj čak i sa kokosovim uljem, imaš ga u većini apoteka. Jeste malo skuplje u startu nego neke kreme za telo, ali trajaće ti nekoliko meseci jer se stavlja vrlo malo.

Redovno peri kosu i ne češljaj je odmah posle pranja, kako je ne bi iskidala. Naravno, nemoj preterivati. Ako ti se kosa ne masti toliko, nema potrebe da je pereš svaki dan, pogotovo ako je ne sušiš prirodnim putem. Fen dosta oštećuje kosu, ali je nažalost nužan, pogotovo u hladnim danima. Stoga, izbegavaj da držiš fen direktno usmeren ka kosi i ne uključuj ga na najjaču tempreraturu. Sušićeš je malo duže, ali ćeš svojoj kosi učiniti uslugu.

Ukoliko želiš da ti kosa miriše, uzmi svoj omiljeni parfem i namiriši se iza ušiju.

Ako misliš da će kosa brže da ti raste ako retko ideš kod frizera, varaš se. Redovno skraćuj krajeve kose, makar malo. Pusti je da diše i osveži je, pogotovo sad nakon leta, kad je sunce oštetilo.

Higijena zuba je naravno veoma bitna. Peri zube temeljno, nemoj samo da zbrzaš. Naravno, ne možeš protiv gena, ali makar uradi ono što je do tebe. Uz četkicu upotrebljavaj i konac za zube, jer sama četkica ne može sve dobro da iščisti. I naravno, redovni pregledi kod čika zube su obavezni. Nemoj da dozvoliš da ostaneš bez zuba već u dvadesetim.

Istraživanja pokazuju da upotreba duvana može biti jedan od glavnih uzroka razvoja i napredovanja bolesti desni. Takođe, nepravilna ishrana – slatkiši i napici sa dodatkom šećera podstiču razvoj plaka. Ne moraš skroz da ih izbaciš, ali ih svedi na razumnu meru.

3. Šminkaj se

Kad je u pitanju šminka, postoji mnogo tutorijala koji pokazuju kako se to radi skoro pa profesionalno. Pogledaj neki, sigurno će ti koristiti. Naravno, ti znaš najbolje šta ti stoji, ali nije na odmet pokupiti poneku caku.I zapamti, manje je više. Koristi blage pudere i stavi malo maskare i sjaja. Za opuštenu dnevnu varijantu, to je sasvim dovoljno. Neki kažu najlepše je prirodno, odnosno bez imalo šminke, no ti svakako odluči šta se tebi najviše dopada. Na kraju, ko bi mogao odoleti onom slatkom roze rumenilu?

Ukoliko ne voliš da nosiš puder, postoje razne BB kreme, koje su kombinacija hidrantne kreme, zaštite od sunca, umirujućih sastojaka i toniranih krema. Veoma su pogodne za letnje dane a efekat je isti kao i sa puderom.

Nemoj praviti masku od pudera, ukoliko imaš puno akni. Možeš iskoristiti korektor pre stavljanja pudera, koji ćeš naneti na aknu, on istovremeno deluje terapijski. Poseti dermatologa, sigurno će ti pomoći da ublažiš probleme.

4. Budi štreber

Dobre ocene nisu samo za one koji uče sve napamet i nemaju život. Ako se malo potrudiš, čitaš sa razumevanjem i učiš redovno, nećeš doživeti blam dok crveniš jer ne znaš da odgovoriš na pitanje. Takođe, urađen domaći zadatak znači slobodan odmor dok ostali prepisuju iz tvoje sveske. Pritom, znaš da je sve kako treba u svesci, jer ipak si ga ti uradila.

5. Poslednje, ne i najmanje važno - budi dosledna u svojim stavovima

Nemoj da se plašiš da imaš mišljenje. Ako ti se nešto ne dopada, reci to jasno i glasno. Ne prisvajaj tuđe stavove, zbog pritiska okoline i svojih drugarica. Dakle, upoznaj sebe kako bi postala jača, i samo napred. Možda ćeš imati stav koji se nekom neće svideti, ali to je sasvim normalno i poželjno. Ne možemo biti saglasni sa svim ljudima u svojoj okolini. Nekoga moramo i da ne volimo. :)

Autorka: Dunja Banjac

Kada svom ljubimcu vičeš “sedi” ili “hvataj”, možda ti se ne čini da pas razume te reči, ali on ne samo što ih razume već takođe razaznaje i kako ih izgovaramo.

Ovo je zaključak najnovije studije iz Mađarske, u okviru koje su istraživači proučavali MRI snimke pasa i otkrili da oni koriste iste delove svog mozga, koje i ljudi koriste kada procesuiraju ono što čuju.

U okviru projekta koji je sproveo Atila Andiks (Attila Andics), istraživač u Eotvos Lorand Univerzitetu u Budimpešti i objavila u akademskom časopisu Nauka (Science), istraživači su otkrili da psi procesuiraju reči uz pomoć svoje leve hemisfere a tonalitet uz pomoć svoje desne hemisfere.

Tokom eksperimenta, 13 pasa je bilo smešteno unutar MRI skenera i slušalo je svog trenera koji govori različite kombinacije reči i intonacija, koristeći i pohvalni i neutralni ton.

Treneri su izgovarali reči kao što su “super” ili “kako god” veoma glasnim i veselim tonom, ali i potpuno neutralno.

Istraživači su otkrili da su pri procesuirali rečnik odvojeno od intonacije, i zapravo su reagovali bolje kada su pohvalne reči korišćene u kombinaciji sa pohvalnom i veselom intonacijom.

Beznačajne reči izgovorene ohrabrujućim i pohvalnim glasom ili pohvalne reči izgovorene neutralnim tonom nisu imale isti efekat.

“Pseći mozak obraća pažnju in a to što kažemo i na to kako to nešto kažemo”, rekao je Atila Andiks. “Pohvala može da bude nagrada za psa, samo ako se reči i intonacija poklapaju.”

Andiks veruje da nalazi ovog istraživanja ukazuju da je mentalna sposobnost procesuiranja jezika evoluirala ranije nego što se mislilo, i da se ljudi od drugih vrsta razlikuju zbog razvoja i smišljanja reči i rečnika.

Druge životinje bi takođe mogle da razumeju jezik, ali ono što pse čini idealnim kandidatom za učenje jezika, jeste njihov bliski kontakt za ljudima hiljadama godina unazad.

Šest Border kolija, pet Zlatnih retrivera, Nemački ovčar i Kineski kukmasti pas su proučavani tokom istraživanja. Oni su morali da leže budni, nepomični i da ne budu pod kontrolom tokom 7 minuta u skeneru tokom testiranja – nešto što je možda i ljudima teško. Slušali su glas svog trenera uz pomoć slušalica.

Brajan Har (Brian Hare), saradnik u nastavi na evolutivnoj antropologiji na Djuk Univerzitetu (Duke University), rekao je Asošiejted Presu (Associated Press) da je otkriće da je značenje reči procesuirano uz pomoć leve hemisfere bilo “ono što je šokiralo”.

Gregori Berns, neurolog na Emori Univerzitetu (Emory University) upozorio je da je studija ipak uključila mali broj pasa. Pre nego što su zaključili da je to ključni dokaz za procesuiranje reči, “trebalo je da potraže druge dokaze u mozgu”, rekao je ovaj neurolog.

Iako ćeš se zbog ovih vesti možda osećati bliže svom psu, ne očekuj da će te prepoznati ako mu se obratiš preko Skajpa nakon dužeg odsustva. Andiks kaže da je istraživanje pokazalo da psi ne prepoznaju svoje vlasnike na ekranima.

“Realna veličina je važna”, rekao je on. “Ako veličina nije realistična, vi postajete nešto tanušno u maloj kutiji”.

Tekst je preveden sa sajta www.mashable.com

Izvor naslovne fotografije: pixabay.com

Danas je gotovo nemoguće zamisliti dan bez pristupa Internetu. Međutim, generacije koje se rađaju u doba Interneta ne znaju da ova privilegija ne postoji toliko dugo. Iako ga je osmislio 1989, tek je 23. avgusta 1991. godine kreator world wide web-a, britanski naučnik u CERN-u, Tim Berners Li, omogućio pristup široj publici, odnosno ljudima koji nisu stručnjaci u ovoj oblasti.

Sigurno ste negde pročitali da njegova osnovna prvobitna namena nije bila za širu javnost, već za deljenje informacija među naučnicima različitih univerziteta i instituta.

Zato danas slavimo takozvani “Internaut day”. Internaut je reč sastavljena od dve reči – Internet i astronaut, te se ova reč odnosi na tehnološki osposobljenu osobu, odnosno osobu koja ume da koristi Internet.

Srećan vam Internaut day!

Nedavno su internetom odjeknule fotografije starijeg nagog para. Preko 35,000 ljudi je lajkovalo, komentarisalo, oduševljavalo se, osuđivalo… Kao i sve buntovnike. Modeli na ovim fotografijama su Gerry (75) i Darwin (70).

„Život razumem kao negovanje emocija", odgovara mladi makedonski gitarista Damjan Pejčinoski iz Ohrida, na pitanje o svojoj životnoj filozofiji. Njegov iskren i vedar,  a istovremeno harizmatičan duh pleni i osvaja, a muzika i nastupi uživo prenose pozitivnu energiju i vibracije. Svako ko je imao priliku da sretne ovog talentovanog muzičara i prisustvuje njegovim jedinstvenim nastupima, poželi da ponovi taj doživljaj.

Filmovi nam ne obezbeđuju samo izlaz iz realnosti, oni nam pomažu da iz nje zaista pobegnemo... 

Don't Look Now 
Venecija 

Fenomenalan i zastrašujuć triler iz 1973. Sa Donaldom Saterlendom u glavnoj ulozi. Radnja se dešava među kanalima i uličicama u Veneciji, koja nikada nije predstavljana na ovako jeziv način (posebno na kraju, kada Saterlend juri malu priliku sa kapuljačom kroz sporedne ulice). Nakon gledanja ovog filma, želećete da vidite ovaj misterizan i istorijom bogat grad.

 

Night and the City
London 

Dasinov predivan film iz 1950. godine uzima London kao pozadinu priče o sitnim kriminalcima i umetnicima koji zajedno pokušavaju da zarade u ovoj užurbanoj, nepredvidivoj metropoli, koja definitivno nije jednostavno mesto, ali se u njemu može puno dobiti. Ovaj film je svojevrstan portret predivnog mesta koje vrvi od avanture i neočekivanog. Za Njujork kažu da je grad koji ne spava, ali, ako je verovati ovom filmu, London skoro nikada ni ne drema.

 

Black Rain 
Osaka 

Radnja se dešava u drugom po veličini gradu u Japanu i jednom od najvećih gradova na svetu. To je jedan svetleći raj od šopinga, hrane i pića, žurki i urbanizovane budućnosti. Ridli Skot, fenomenalan vizuelni stilista koji stoji iza ovog filma, očigledno je zaljubljen u Japan. Još jedan njegov film, koji predstavlja njegovu viziju budućnosti, Blade Runner, dešava se u Tokiju. 

Manhattan
Njujork

Vudi Alenov film je zapravo ljubavno pismo upućeno Njujorku, ili, tačnije, Menhtenu, gde se većina njegovih filmova i odigrava. Uvodna scena, gde glavni junak objašnjava zašto voli Njujork, nateraće vas da odmah rezervišete let za to mesto. Alenov Njujork je grad prepun romanse i ogromnih mogućnosti. Kao što on kaže, "On je obožavao Njujork, idealizovao ga je izvan svih granica", a nakon gledanja ovog filma, obožavaćete ga i vi.

Emil and the Detectives
Berlin

 

Paris, Texas 
SAD

Venderov film iz 1984. godine je putopis bez konkurencije, odiseja jednog čoveka kroz američke pustinje. Pejzaži u ovom filmu su ogromni i veličanstveni i ako vas ovo ne podstakne da pođete duž čuvenog Route 66, ništa neće. 

The Third Man 
Beč 

Ovaj film je snimljen 1949. godine u posleratnom Beču. Glavni junak je američki pisac koji pokušava da dokuči misteriju svog nestalog prijatelja. Ovo će vas sigurno naterati da želite da posetite Beč, a kada tamo stignete, moći ćete da vidite veliki broj lokacija koje su postale poznate zahvaljujući ovom filmu - kaldrme, hoteli, kafići, pa i ogromni točak, koji u ovom gradu kao da su zaleđeni u vremenu.

 

Dirty Rotten Scoudlers
Južna Francuska

Ukoliko mislite da je Azurna obala zabavna isključivo ako imate dosta novca, grešite, kao što je Stiv Martin dokazao u svojoj ekstremno smešnoj i sunčanoj komediji iz 1987. godine. Martin je prevarant, takozvani poverljiv čovek, koji se ludo zabavlja. Plaže su besplatne, a planine su veoma blizu.  



The 400 Blows
Pariz

Trufatov genijalni film iz 1959. prati priču mladog dečaka Antoana, buntovnika koji se školuje u francuskoj prestonici. On putuje naokolo i pokušava da ubije dosadu. Pariz svakako ne deluje kao deo stvarnog sveta, kao i Njujork, deluje kao da je moguć samo na filmu, napravljen da zabavi i zadovolji gledaoca. 

 

Wake in Fright
Australija

Ovaj film je iz 1971. i tada definitivno nije baš preterano pomogao turizmu Australije, pokazavši njene skrivene delove koji su negostoljubivi i opasni. Ovo je priča o profesoru koji slučajno završava u zabačenom gradu, gde upoznaje nekoliko neverovatnih ljudi. Ipak, ovaj film svim ljubiteljima putovanja pokazuje Australiju kakva je sve do dan danas – bezgranično prostranstvo koje tek treba istražiti, nesterilisano civilizacijom.

 

The Dead
Dablin

Hjustonov izvanredni film iz 1987. rađen je na osnovu priče čoveka iz Dablina, Džejmsa Džojsa i tu je i snimljen, uključujući i i poznate lokacije u gradu, kao što su Ha’penny Bridge i Temple Bar. Ovo je jedan dirljiv, divan film koji će vas navesti da poželite da odmah krenete put Dablina.

 

2001: A Space Odyssey
Svemir

Putovanje po svemiru još uvek nije moguće, ali će u neko dogledno vreme postati i tada ćete, naravno, želeti da odete. Nijedan film ne pokazuje bolje sve lepote putovanja po svemiru kao ovaj Kjubrikov film, koji je, između ostalog, predvideo video pozive.

Prevod sa engleskog: Miljana Nikolić
Oprema: Nevena Živanović 

Miloš Milisavljević zaslužan je za rađanje ideje Strawberry drveta i procvat kompanije Strawberry energy koja je prva na svetu proizvela javni solarni punjač za mobilne uređaje.

Od malena se interesuje za tehniku i tehnologiju. Nakon završene osnovne škole u Obrenovcu, školovanje nastavlja u srednjoj elektrotehničkoj školi u Beogradu, a potom stiče i diplomu Elektrotehničkog fakulteta. Uporedo je bio polaznik Centra za talente i Istraživačke stanice Petnica gde se i zainteresovao za obnovljive izvore energije.

Kompanija “Strawberry energy” dobitnik je brojnih svetskih priznanja, među kojima i prvo mesto u kategoriji smanjenja javne potrošnje na “Nedelji održive energije 2011” u Briselu. Ta nagrada otvorila im je sva vrata.

 Zašto baš naziv Strawberry odnosno Jagoda?

To je prvo voće koje sazreva u proleće, predstavljajući time nešto novo, inovativno, sveže, novi početak posle duge i hladne zime. Kada posadite jednu jagodu, vrlo brzo imaćete čitav žbun ovog slatkog voća. Brzo raste i napreduje, šireći se po svojoj okolini. Simbolizuje napredak, prosperitet i ekspanziju.

Pored toga, kako je Henri Drajfus rekao: “Crvena boja predstavlja boju životne – vitalne energije. Vole je hrabre i radoznale osobe, one koje poseduju jaku volju. Crvena boja koristi se kao simbol hrabrosti... radosti, osećajnosti i ljubavi, pa i samog života.”

Kako ste došli na ideju da osmislite prvi na svetu Javni solarni punjač mobilnih uređaja?

Osnovna ideja je bila stavljanje solarne energije u svakodnevni život ljudi i pokazivanje benefita koje svako od nas može da od istih. Dalje, naši solarni urbani mobilijari postali su platforme koje se konstantno obogaćuju novim funkcijama kako bi olakšale život ljudi u gradskoj sredini. Dodali smo senzore za merenje parametara iz okruženja, kao što su nivo CO2, vlažnost vazduha, temperatura, vazdušni pritisak i nivo buke, besplatan WiFi, USB ulaze, bežične punjače i Info dugme za besplatan poziv u hitnim situacijama.

U kojim se sve državama i velikim gradovima mogu pronaći Javni punjači sa potpisom Made in Serbia?

Strawberry Drveće postavljeno je u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Slovačkoj, dok su Strawberry Pametne Klupe postavljene u Londonu i Beogradu.

Kažete da Strawberry energy nastoji da poboljša život ljudi kroz širenje svesti o obnovljivim izvorima energije i stavljanjem čiste energije u funkciju javnog opšteg dobra kako bi svako imao direktnu korist od njih. Kakve su povratne informacije?

Reakcije javnosti su sjajne, o čemu svedoči sve veći broj naših korisnika i fanova na društvenim mrežama. Sve je to potvrda da radimo nešto što zaista znači ljudima, te nam daje energiju da razvijamo nove uređaje koji će odgovarati na neke nove potrebe na javnom prostoru.

Kofer, pasoš i karta u jednom pravcu su danas mladim naučnicima najčešća opcija. Na koji način animirati i motivisati mlade da ostanu u svojoj zemlji?

Potrebno je da se obrazuje takav sistem koji neguje i promoviše preduzetništvo na svakom svom nivou: obrazovnom, medijskom, državnom itd. Dakle, počevši od univerziteta, potrebno je da se u redovni obrazovni program uvrste osnove preduzetništva i mladi motivišu i pripreme za ovaj put, potom je potrebno da se mediji više bave ovom temom i prikazuju pozitivne primere, odnosno da je moguće ostvariti svoje snove, i na kraju, ali ne najmanje bitno, da se obezbede normalni uslovi i povoljan ekosistem za preduzetnike u smislu smanjenja barijera, obezbeđenja olakšice i podsticaja, finansijske podrške, privlačenja investitora, osnivanja startup akceleratora koji će obezbeđivati mentorstvo i početnu investiciju itd.

Jedan od načina je upravo ovo što vi sada radite: pozivanje predstavnika srpske startup zajednice da podele iskustvo i pokažu da je sve moguće. Kada sam osnivao Strawberry energy, ja nisam imao nikakav početni kapital, što je svakako otežavajuća okolnost. Sada smo tim koji napreduje, raste, posluje u nekoliko zemalja sveta, ali sa sedištem u Beogradu, i dobija priznanja od mnogih svetskih organizacija i institucija.

Koliko vam je značila pomoć Poslovno-tehnološkog inkubatora i koliko ona znači drugim start up-ima?

Poslovno - tehnološki inkubator tehničkih fakulteta bio nam je velika podrška u početku kada nismo znali ništa o osnivanju biznisa, oslobodili su nas nekih operativnih stvari čime smo mogli da se fokusiramo na ono najbitnije: proizvod i viziju. Biti deo Inkubatora znači biti deo zajednice startup-ova koji su njegov deo. Dalje, imali smo prilike da se povežemo sa mnogobrojnim institucijama i organizacijama, kako iz Srbije tako i ostatka Evrope.

Koja je dobitna kombinacija dobrog i uspešnog preduzetništva u Srbiji?

To je čitav splet mnogih faktora kao što su dobar tim, biznis model, posvećenost, dostupnost investicija za brži razvoj itd. Svakako treba razlikovati preduzetništvo od startupa. Preduzetništvo kao takvo čak nosi manji rizik, jer se često nasleđuje postojeći biznis model i zadovoljava postojeća potreba na način na koji je možda neko to već radio u prošlosti. Startup-ovi po definiciji često ne znaju u početku koji je pravi biznis model, sami stvaraju tržište iz početka, i posluju u uslovima potpune neizvesnosti.

Razgovarala: Anita Čolak

Glas nisu reči, glas je onomatopeja reči. Pravi govor se ne čuje, on se izriče iznutra, govori David Albahari, jedan od najpoznatijih pisaca današnjice.

Rođen je 1948. godine u Peći. Već nakon nekoliko meseci seli se u Ćupriju. Uprkos tome, u njegovom životu se posebno ističe grad Zemun. Dobitnik je mnogih značajnih nagrada, uključujući i nagradu "Ivo Andrić", za roman "Opis smrti" 1973. godine, kao I NIN-ovu nagradu 1996. godine za roman "Mamac". Albahari je srpski pisac jevrejskog porekla, koji kaže da nekad sebe vidi kao rokera, a nekad kao Jevreja. Svoj život, razmišljanja i dela David Albahari podelio je sa publikom tokom književne večeri.

Književno veče – Susret sa Davidom Albaharijem, održano je ove srede u Tački susretanja.

Veče su otvorili učenici muzičke škole "Josif Marinković", koji su izveli numeru "Perfect day" na klasičnim instrumentima. Pored njih, priliku da učestvuje u otvaranju je imao i mladi glumac Luka Brković, koji je prisutnima pročitao jedno Albaharijevo delo. Nakon toga je usledio razgovor sa Davidom Albaharijem. Pisac je svojim interesantnim pričama držao pažnju publike skoro dva sata. Mnogobrojni Vrščani su se pojavili i bili očarani pričom koju je on pripovedao. 

Da li ste do sad bili u Vršcu i kako vam se dopada ovde?

Do sada sam nekoliko puta bio u Vršcu, pri čemu mi je Književna opština Vršac čak objavila jedno delo. U pitanju je knjiga eseja "Prepisivanje sveta". Jednostavno, osećam se da kao autor pripadam ovde. Stvarno sam srećan što sam došao i što je celo veče proteklo ovako.

U mnogim Vašim knjigama se spominje Zemun. Zbog čega je on tako poseban za Vas?

Rođen sam u Peći i tu sam proveo prva 3 meseca svog života. Nažalost, tad nisam umeo da pišem, pa o ovom gradu nisam ni pisao. Nakon toga smo se preselili u Ćupriju, koja se takođe spominje u mojim delima kao tajanstveno mesto Ć. Ipak, Zemun je moj grad. Prihvatili su me kao da sam rođen tamo i za mene je on grad nad gradovima. Tu sam doživeo svoju prvu ljubav, prvu patnju, prvu mržnju, sve prvo... Jedina stvar koja mi se desila u Ćupriji, a nije u Zemunu je da posečem nogu.

Jedna od stvari koje su karakteristične za Vaše stvaralaštvo su i kratke priče. Po čemu se one razlikuju od običnih priča i kako ste počeli da ih pišete?

Kratke priče nisu tu da daju odgovor, već da čitalac ostane dodatno zapitan. Počeo sam da ih pišem sedamdesetih godina prošlog veka. Po meni, pisanje se, kao i ostale umetnosti, vežba tako što se kopiraju druga dela. Kao što su pesnici nekad učili da pišu pesme imitirajući tuđe, tako sam i ja pisao kratke priče. Na mene je posebno uticalo proučavanje Zen budizma i Koana. Tako je i nastala moja
najkraća priča, Koan, od priče koja glasi „Ako podignem ruku, reče on, kuda će moja ruka otići?“. Jedna gospođa je napisala 15 strana objašnjenja, pokušavajući da objasni ovu jednostavnu priču i moram priznati da mislim da nije uspela u tome.

Sa Žarkom Radakovićem ste pisali "Knjigu o muzici". Kako vam se dopao rad u četiri ruke i da li biste to ponovili?

Sa Žarkom već radim na novoj knjizi koja će se zvati "Knjiga o fotografiji". Radimo na isti način kao što smo radili kada smo pisali prethodnu knjigu, ja njemu pošaljem jednu sliku i priču o njoj, pa on meni pošalje svoju sliku i priču i to ponovimo par puta, pa se onda vraćamo i pišemo o fotografijama koje je onaj drugi odabrao.

Osvojili ste mnogobrojne nagrade. Samo za "Životinjsko carstvo" ste dobili nagrade "Isidora Sekulić" i "Dušan Vasiljev". Da li postoji neka vaša omiljena nagrada, koja se ističe od drugih?

Pisac sa nagradama ima čudan odnos. On ih i priželjkuje i ne priželjkuje, zato što ga nagrada ipak dovodi u žižu interesovanja javnosti i stvara mu novu publiku. To opet ima i lošu stranu, a ona zavisi od čoveka do čoveka. Nekim ljudima to smeta, jednostavno ne voli preveliku popularnost. Najveća ili bar najznačajnija nagrada je NIN-ova nagrada, davne 1996. godine. Tu je, takođe, nagrada "Most-Berlin" koja mi je dodeljena u isto vreme kao piscu i kao prevodiocu.

Prevodili ste na mnoga dela i pisce. U Vašem širokom opusu nasla su se dela izraelskih, kanadskih, američkih, engleskih, australijanskih autora. Da li je prevođenje drugih dela uticalo na Vaša autorska? Da li ste nalazili inspiraciju u tome?

Dobijao sam inspiraciju iz tekstova koje sam prevodio. Čovek bira sam tekstove, pa shodno tome, bira ono što mu najviše znači. Neki romani koje sam prevodio, Nabokov, Pinčon, Apdajk, znatno su uticali na mene, pa i na moje pisanje.

Za sve ove godine, napisali ste puno dela, priča i romana i niste ostali bez inspiracije. Danas ima mladih koji su spremni da se upuste u te vode, ali nekako brzo odustaju od te strasti. Koji je Vaš savet mladim piscima?

Ja lično, ne volim da pišem kada je tu neko drugi. Jedini svedok mog pisanja je moja mačka, koja određuje kada ću da pišem.
Nema drugog saveta kad je reč o pisanju, osim da treba konstantno pisati. Ja pišem svakodnevno, pišem po jednu ili dve stranice, pesama, priča, eseja. Ako budete tako pisali, kada pogledate posle nekog vremena, prikupiće vam se dosta materijala. I naravno, ako nisi uspeo, pokušaj ponovo, možda nećeš ni ponovo uspeti, ali uvek vredi pokušavati. Tako se postaje bolji. 


Razgovarale: Miljana Nikolić i Jelena Njegomir



Izvor: studentivrsac.org