Želeo sam da pričam sa njom, objasnio joj neke stvari, isprva nije razumela ali nadam se da sutra hoće. Nisam joj spominjao šta mi se dogodilo, verovatno će pomisliti da sam lud ili da izmišljam.

Sedim sama i buljim kroz prozor, gledam pahuljice kako padaju na zemlju – eno je jedna sjajna zvezda. I eno ga Mesec – zbunjeni Mesec. Tako se zove kada se danju vidi.

Sigurno si se nekada zapitao da li je to što osećaš ljubav. Voleo si me zato što si mislio da sam drugačija, da imam nešto što nijedna druga nema - da sam posebna.

Kako je mirišljavo pismo i goluba pismonošu 18. veka, zamenila elektronska pošta modernog doba? Svakodnevno prepričavanje dogodovština sa sinoćnog chat-a je postalo opsesija devojkama (kao i momcima koji uzalud to poriču).

Kada se Lili oporavila od strašne operacije očiju, kraj nje se našao verni drug koji je odlučio da je dalje vodi kroz život.

Koliko ti se puta desilo da odustaneš od nekog plana zato što misliš da te "stariji" ne shvataju ozbiljno? Koliko puta ti se desilo da osećaš kako te neko potcenjuje zbog tvojih godina?

Vidiš je. Ona ne lebdi, ona hoda. Ali to je sve. Tvoja zvezda i ti sada možete da se vratite svojim životima.

Gledala je kako se mlečnobelo nebo meškolji. Još uvek su sijale zvezde. Kao jako sitni, mrvičasti dijamanti. I Mesec, doduše bled, bio je tu, živ i budan. Borovi su mirisali na kišu, vreme, blato, ptice, reku, hleb.

Jutro je. Juče sam popila prvu tabletu antidepresiva. Ne osećam se nešto srećnije, valjda i lekovima treba mnogo vremena da reše situaciju u mojoj glavi.

Nemoj da kondomi budu tema samo prvog decembra. I nemoj da ti neznanje bude izgovor. Informiši se, zaštiti se, čuvaj se.

Prošlo je tri godine. Tada smo se poslednji put videli, pod poslednjim zvezdama namigušama u senci, od godina nakrivljenog, bresta okruženi tišinom noći Novog Sada.

Jedna devojka je slučajno otkrivena i počinje da radi sa istinskim umetnikom. Pesma ju je otkrila a onda i sakrila. Više se nije pojavila a njene pesme se danas remiksuju.

Napolju je sumorno i čitav dan pljušti. Ja sam sumorna zajedno sa vremenom. Nebo izgleda hladno i olovno, priđem prozoru i smrznem se, a kapi biju o sims tako brzo i jako da s naletom vetra imam utisak da mi neko burgija u glavi.

Svi su na ulicama, čekaju u dugim redovima ispred šoping centara i velikih marketa, dok je ispred radnji poznatih brendova već nekoliko dana unazad postavljen veliki broj šatora.

Ove godine bi Marija Kiri slavila 144. rođendan. Šta pokloniti ženi kao što je ona? Ona je već tako puno poklonila nama. Šta god da poklonimo neće biti dovoljno, ali čini se da bi joj knjige o kulinarstvu koje nisu radioaktivne dobro došle.

Nervirati se oko gluposti, živeti pod stresom, sa sedamnaest godina se zatvarati u sebe, biti nespokojan. Nije li malo rano za sve to? Skoro sam pročitala da svaki četvrti srednjoškolac redovno pije, da se isti broj njih susreo sa nekim opijatom.

Često imamo prilike da čujemo koliko azijske zemlje ulažu u svoje obrazovne sisteme, posmatrajući obrazovni proces kao jednu veliku inovaciju gde po pravilu svi moraju da napreduju, kad tad. A mi?

Upečatljivo na liverpulskim ulicama: novogodišnje dekoracije, gajdaš u kiltu i nervozno zvekanje funti u mom džepu pri prolasku pored knjižara.

Čak i kad bi se ponovo rodio, ti bi najverovatnije opet činio isto. To je sklonost. A sklonost je nešto što kada pređe jednu tačku, više ne može da se vrati na staro.

Od 24. do 26. novembra 2011. u Leskovću će se prikazivati ekološki filmovi odabrani u okviru Trećeg međunarodnog festivala ekološkog i turističkog filma Silver Lake Tourfilm.