Da li je ikada neki grad dobio aplauz? Evo, može Subotica. Aplauz za Suboticu jer ima gradske novine za srednjoškolce.

Velika popularnost ovog romana načinila je od njega priču idealnu za televizijsku adaptaciju, pa je napravljen film sa istim nazivom

Naravno da sam ljuta. Naravno da jesam, i nadam se da ću uvek i biti. Oboje smo to zaslužili.

Želiš da obiđeš svet? Da upoznaš afričkog poglavicu, da živiš u gradu napravljenom od kamionskih karoserija?

Ona je oduvek želela da bude u centru pažnje. Po bilo koju cenu. I to se nije dobro završilo.

Popucali su mi šavovi, a igla i konac ne mogu da pokrpe sve rupe i zbog toga su beskorisni.

Zamisli da puniš svoj telefon pomoću kartonske ambalaže i da umesto traženja utičnice za struju vreme provodiš tražeći papir i kartone.

Da li je moguće da si toliko tužan i očajan da ne možeš sve da rešiš običnim rečima nego ćutiš i čekaš da se sve samo od sebe reši.

Znaš li koliko mi nedostaje ono naše dopisivanje koje je obično trajalo po ceo dan? Znam da nikada nisi ni pomislio ništa loše.

U mraku se sve čini teže, pa ležem rano trčeći novom danu u zagrljaj iako se neretko ne razlikuje od prethodnog. I onda razmišljam.