Kad učiš, sve deluje zanimljivije od učenja. Najčešće i jeste. Međutim, knjiga je tu pred tobom, cvili i moli te da je otvoriš. Poznato?

Postoje različite priče o tome da li je čovek znao da meri vreme i pre nego što je napravio prvi časovnik ili je sve "saznao" tek nakon otkrivanja istog.

Kao dete, uvek sam bila očarana poslastičarnicama i pekarama... i evo me, u svojoj dvadeset i drugoj godini, otključavam jednu malu pekaru i počinjem svoj radni dan.

U duhu obeležavanja 8. marta, Međunarodnog dana žena, donosimo vam priču o prvom pokretu žena koji je napravio revoluciju onda kada je to bilo napotrebnije.

Upravljanje sopstvenim vremenom se uči. Nažalost, kao i mnoge druge stvari kojima bi škola trebalo da nas nauči, ova stavka često ostaje polovično razrađena.

Volim Beograd jer nije beo. Ma koliko svi pričali da je siv, ja se ne slažem sa tim. Meni je Beograd šaren. Volim Beograd jer on za mene ima neku posebnu boju. I miriše drugačije

Već neko vreme želim da se izjasnim po pitanju moderne muzike, da pokušam nekome da otvorim oči. Ja zaista verujem da ću u toj nameri nekada i uspeti.

Prekoračio sam sve ulice i trgove ovog sveta koji su čekali na mene i preživeo sam sve ono o čemu sam oduvek sanjao.

Knjižica nastala 1928. godine kao zaveštanje srpskom narodu daje posebnu sliku naroda koji je mnogo gord ali i koji je neverovatno nadaren.

Svesni smo svoje budućnosti, postepeno je planiramo, ali ne zaboravljamo da živimo u fantastičnoj sadašnjosti, šireći optimizam i pozitivne vibracije. I, znate šta?

Jedan narod treba da teži neprestanom napretku, a opet, mi se neprestano vraćamo unazad. Kuda idemo, ko nas vodi i kako nas vode, ne zna se.

Svi vole, kada dođu kući, da sednu pred televizor malo da se odmore. Uvek je dobro ubiti dosadu ili odlutati od svakodnevnih problema na ovaj način. Ali, on ima i svoje mane.

Nova studija pokazuje da đaci i studenti, okruženi prijateljima koji dobijaju bolje ocene od njih i sami mogu biti zaraženi motivacijom i dobrim rezultatima.

Ništa drugo me ne rasterećuje tako kao nemo sedenje u travi, na suncu. Dok je sve oko mene mirno.

Predstavljamo ti Persepolis, neobičnu priču u kojoj se može pronaći svako obično ljudsko biće. Ispričana je na jednostavan način, crno-belom animacijom, a ipak obojena svim nijansama života i britkog humora.

Vekovima svi živimo jedni pored drugih, i ne poznajemo se dovoljno. Previše smo gordi i ponosni, a premalo razumljivi i saosećajni.

Tamo negdje iza gradova i sela, iza rijeka i planina, skrivao se jedan grad. U jednom malom kutku između dvije stare izmorene zgrade ležao je jedan djed.

Znaš li koliko mi nedostaje ono naše dopisivanje koje je obično trajalo po ceo dan? Znam da nikada nisi ni pomislio ništa loše.

Iako su bili dva potpuno oprečna karaktera, Adolf Hitler i Eva Braun su se neopisivo voleli i poštovali. Ona je volela srcem devojčice, a on, on je bio čovek bez srca.

Istraživanje o tome koliko puta prosečni koliko prosečni korisnik dnevnog pogleda u svoj mobilni uređaj nas uvodi u priču o značaju mobilnog u našim životima.