Pričaj mi. Nacrtaj mi. Odsviraj mi. Izvajaj mi. Pokaži mi. Nisu to tamo neki, nebitni imperativi.

Volonterski kampovi, ta divna prilika da upoznaš neku zemlju, neke njene ljude i neke ljude slične sebi.

Senka vetra je jedinstvena priča o najmračnijim tajnama Barselone, ali i ljudskog uma. Osim toga, Senka vetra je majstorski napisana knjiga.

Kao u priči o vukovima. U svakom čoveku bore se dva vuka: zlo i dobro. I ko pobeđuje? Onaj koga hranimo.

Svako od nas ima tajnu koju sebično čuva, drži i ne ispušta, a tajna i služi tome da bi se sakrila od drugih.

Putovati i razotkriti uzbudljive, nove i nepoznate gradove, predele, spoznati lepote i umeća življenja na drugim prostorima, velika je sreća koju sam doživela na putovanju kroz Evropu.

Ja imam sve. Sve što može da se kupi. Moji roditelji su bogati. Stalno su na poslu ili na nekim poslovnim ručkovima.

Oni se naviknu na ono što im je servirano i ne znaju za bolje. Ja verujem da žele više, ali možda se ne usuđuju da traže ili da pitaju zbog nekakvog straha.

I taman kad pomislim da je dosta, da treba da usporim ili prestanem, ona iznova raste u meni kao plima i tera me tebi nazad, brže i u još većem zanosu.

Crveno, zar te ne asocira na nešto? Možda na osvetu ili strast, a možda na roman Zovem se crveno. Ako ne, pročitaj knjigu

U utorak 10. januara 2012. od 20h u Katoličkoj porti 5, biće predstavljen život i rad Larija Karlsona, multimedijalnog stvaraoca iz Njujorka.

Zbog ovoga mrzim vas, a onda mrzim i sebe što sam dozvolila da me smeste u društvo koje mi ne priliči, a u koje pokatkad pokušavam da se uključim.

Zato sada sedim sam, u tuđoj zemlji, sa pismom u rukama. U njemu se krije istina. Ne, neću ga poslati. Pisma donose nesreću.

Prošle su dve godine, ostao mi je u lepom sećanju. Ponekad pomislim da smo se malo više potrudili i dalje bismo trajali, ali se tešim onim što kažu „Sve prave ljubavi su tužne“.

Starost je najgora bolest onda kada stariš sam. Nemam nekoga čiji bi mi osmeh učinio starost lepšom.

Svakog 31. decembra, šest godina unazad, napišem sebi pismo koje otvorim istog datuma 365 dana kasnije. 

Zemunska gimnazija je u subotu, 24. decembra organizovala manifestaciju predstavljanja akreditovanih Fakulteta u prostorijama škole.

Hoću li biti srećnija, ako prestanem da sebi zadajem “domaće zadatke”, jednostavno se opustim i probam da kockice složim na njhovo mesto spontano i u hodu?

Ne, ovo neće biti klasičan štreberski sleš vikipedijski članak o vodi, ovo će biti jedna zanimljivost za koju ste možda čuli, a možda i niste.

Važno je da budete zdravi i zadovoljni, da plenite pozitivnom energijom, da radite ono što volite i što vas čini srećnima