Roman o odrastanju iz pera američkog autora Stivena Šboskog.

Evo čemu služe kućice na planini.

Donosimo ti stihove mladog ruskog pesnika, čija nas je prodornost ubola toliko, da smo poželeli da ih sa svima podelimo.

To da li ste muško ili žensko utiče i na vaše čitanje.
O, da - utiče.

Peter Frojhen - danski avanturista s početka prošlog veka - bio je pisac, novinar, antropolog i još ponešto, a svakako čovek koga je smrt nekoliko puta zaobišla na spektakularne načine.

Kako je nekada izgledalo biti mlad u Srbiji?
Da li se mnogo razlikovalo u odnosu na to kako je danas i gde se danas nalaze mladi u odnosu na svoje pretke?

Hajde da se prisjetimo kako se ideal ženskog savršenstva mijenjao tokom godina.

Na prvi pogled reči kriv i nevin deluju potpuno nesrodno. Nemaju naročita glasovna poklapanja, ali ih uprkos tome koristimo kao antonime i bez razmišljanja znamo da ćemo za onoga ko je nešto skrivio upotrebiti pridev kriv, dok za onoga ko nije – nevin.

Zamislite da srpski jezik, onaj kojim su vas tešili, voleli i grdili, nestane.

Nekada je za sve nas najveći san bio Amerika.

Zašto pročitati knjigu kad možemo pogledati film?

Verujemo u stvarne stvari. Stvarne priče i dogodovštine; jer, ako se nekome nešto desilo, to samo povećava mogućnost da se i nama isto desi. Nije nemoguće.

- Videla sam juče jednu  predivnu malu kućicu kad smo... - Malu kuću. Videla si malu kuću. Mala kućica je pleonazam a to nije pravilno!

Reci mi šta slušaš, da ti kažem koju etiketu nosiš.

Izgleda joj tako daleko, nestvarno i strano. Zaboravila je kako sreća može biti lepa, kako je ponekad dovoljan samo osmeh za potpuni osećaj topline.

Da li znate ko su Amazonke?
Da li ste se ikada zapitali da li su te žene iz mitova uopšte postojale?

Hajde da crtamo srca danas.

Sigurno vam se bezbroj puta desilo da ne možete da se setite imena nekog predmeta. Svaki put kad se to desi čini vam se kao da ta reč čuči tu negde u ustima, možda čak i na vrhu jezika i podsmeva vam se. Uživa u vašoj muci pa biste je najradije ispljunuli i izgazili od besa.

'Kokoro' na japanskom znači 'srce' mada se može protumačiti i kao 'srž' nečega.

Da li postoji veza između jezika i načina na koji se ponašamo?