Portal Mingl bavi se temom mentalnog zdravlja mladih, odnosno radi istraživanje o potrebama mladih na ovom polju, sa ciljem da im pruži podršku i podigne svest javnosti o ovoj važnoj temi.

Mogućnost da se sama vratim kući, bez potrebe da se okrećem za sobom svakog momenta i smišljam strategije šta ću da radim ukoliko mi neko priđe – to je bezbednost u svakodnevnici svake žene.

Da li je u redu da se osećamo izgubljeno i nesnađeno? Zašto se od nas često traži da budemo deca, a ponašamo se kao odrasli? Ko nam nameće prihvatanje mobinga i prekovremenog rada kao normalne pojave? 

Kako preživeti karijerne promene? Da li nam karijerna odluka zaista menja život? Šta ako neko donese odluku umesto mene?

Šta je tačno psihoterapija i zašto i dalje osećamo nelagodu kada treba nekom saopštiti da idemo na razgovore kod stručnog lica? Koja je razlika između psihoterapije i psihijatrije?

Još jedan Mingl intervju je pred tobom! Ne samo da pričamo o mentalnom zdravlju mladih, već se i dublje bavimo fenomenima koji pogađaju tzv. generaciju Z, od FOMO fenomena, do izgaranja na poslu i uticaja društvenih mreža. 

Svesni smo da na internetu možeš naći pregršt tekstova o važnosti očuvanja mentalnog zdravlja, ali takođe smo svesni da koliko god da pričamo o ovoj temi, moramo pričati glasnije i intenzivnije. Baš zato, sa An Mari Čurčić pričali smo o njenoj inicijativi Za tebe #VAŽNOJE, o tome dokle smo kao društvo stigli kada se radi o destigmatizaciji psiholoških problema i potreba mladih.

Naš sagovornik je bio Slavimir Stojanović Futro. Ćaskali smo o njegovim pogledima na svet, poslu, životu u Srbiji i ljubavi prema grafičkom dizajnu. Čekiraj novi Mingl intervju, uživaćeš u svakoj rečenici.

Od malih nogu sam voleo da računam datume i pamtio sam ih na razne načine. Primetio sam da je drugim ljudima veoma zanimljivo kada se ispostavi da brzo odgovorim na pitanje kada se nešto dogodilo i da umem da izračunam koji dan će biti, ili je bio određenog datuma.

Pretty Loud je ženski bend koji čine dvanaest mladih Romkinja iz Beograda i Niša, a ove devojke stereoripe u društvu ruše od 2014. godine. Ovo nije klasična muzička grupa, jer motiv za okupljanje ovih devojaka jeste adresiranje važnih društvenih problema i diskriminacije.

U ponedeljak, 21. juna u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, obeležen je 70. rođendan Francuskog instituta u Srbiji.

Novi Mingl intervju je tu, a ovaj put bavimo se važnom temom iz nešto drugačijeg ugla.

Da li znaš da je modna industrija jedan od najvećih zagađivača na svetu? Zbog svoje tržišne logike, moda najverovatnije ne može postati održiva u potpunosti, ali dobra vest je da svako od nas može da učini neke jednostavne korake. Pred tobom su četiri ideje kako već od danas možeš da postaneš deo pokreta održive mode.

Potrebe mladih u manjim lokalnim zajednicama u Srbiji nisu iste kao i potrebe mladih koji žive u većem gradu. Mnoge naizgled banalne stvari, mnogim mladima nisu dostupne usled (ne)razvijenosti njihove sredine. Ono što spaja sve nas je upravo želja za omladinskim aktivizmom i promenom i shvatanje da mnoge stvari u našoj zajednici zavise od nas samih. 

Pitanja koja se često javljaju kod mladih prilikom odabira fakulteta ili visoke škole jeste da li će naći posao po završetku studija? Da li će taj posao biti u njihovoj struci i koliko će biti plaćeni? Da li su njihovi fakulteti i visoke škole perspektivni i koliko dugo će čekati na posao iz snova? Ova pitanja su potpuno razumljiva i opravdana i veruj nam se se svako od nas barem jednom zapitao isto.

Ako na Google pretraživaču ukucaš reč kladionica, izaći će ti pregršt sajtova i vesti, koji ti nude mogućnosti za opklade uživo, ali i savete kako da na provereni način zaradiš što više novca. Šta se dešava ako pokušaš da istražiš loše strane kladionica? Tada nećeš imati toliko sreće, iako u ovoj praksi, a posebno u njenom oglašavanju postoje ozbiljni propusti i problemi.

Mladi u Srbiji, motivisana sila koja donosi prosperitet i širokoumnost, sila koja odiše životom i prkosi izazovima, gura napred i ne staje dok ne sagori energiju. Ili, mladi u Srbiji, demotivisana konzervativna poluga, koja zasluge za svoju (ne)aktivnost i (ne)raspoloženje može da pripiše razočaranju svojih roditelja?

Je l' ti je poznat onaj osećaj kada ti se po završetku srednje škole ili fakulteta učini da nemaš previše bogat CV? Razmišljaš i shvataš da si ipak imao/la dovoljno vremena u toku školovanja da se priključiš mnogim neformalnim usavršavanjima, događajima, praksama itd? Koliko nam znači neformalno obrazovanje za dalje usavršavanje?

Da bismo uopšte opstali na ovoj planeti, potrebno je da promenimo odnos prema sredini u kojoj živimo, a da bismo nastavili sa daljim razvojem, neophodno je da to činimo na održiv način.

Situacija u svetu, kao i u našoj zemlji, kada se radi o zaštiti životne sredine nije sjajna. Vazduh i reke su sve zagađeniji, a nismo ni blizu da suzbijemo posledice klimatskih promena. Verovatno se pitaš možeš li nešto da učiniš. Sa druge strane, sigurno ti je palo na pamet ili ti je neko iz tvoje sredine rekao: Šta ti tu možeš, ti si samo pojedinac/ka.