Mingl kutak
petkom: Ne nosim kišobran
Draga Anđelka,
Bilo je to juče, dok sam četrnaesticom išla na posao, negde između Visoke škole elektrotehnike i Nikšićke, zazvonio mi je telefon. Odmrsila sam svoje roze slušalice, prebacila nepotrebno teški ceger iz jedne ruke u drugu i javila se. S druge strane žice bio je poznati glas. Usledilo je iznenađenje zbog ranojutranjeg poziva, zatim red uobičajenih uljudnosti i unakrsne razmene pitanja: kako si, šta ima novo, a onda blaga strepnja zbog nastavka razgovora.
Putovanje kroz Dostojanstvo svakidašnjice
,,Moji su dani takli običnim tokom života običnih ljudi, u istrajnom radu bez zanimljivih avantura kojima obiluju životopisi umetnika, bez istaknute uloge u našem društvenom životu, pa i bez osetnih uticaja na našu umetnost.’’ – skromno je pisao o sebi Uroš Predić u svojoj autobiografiji. Porodični čovek koji je rodno selo Orlovat stavio ispred Bečke akademija i pozicije asistenta svom mentoru, koji je slikao spokojne i idealističke pejzaže u periodu kada je svet podrhtavao i rušio se pod udarcima Velikog rata. Za njega je umetnost bila terapija, prilika za dobrovoljnu samoizolaciju i moralna alatka pomoću koje je želeo da menja sve nakazne nepravilnosti u društvu oko sebe.
7 VELIČANSTVENIH
Svi vole godišnjice, a sa njima i stvaranje hronika. Nije nam strano podsećanje na događaje koji su obeležili neku godinu, kao i revidiranje finalnog suda kada se radi o vrednosnim kriterijumima. To može biti nešto izrazito lične prirode (na primer, uspomena ili sećanje), dok je moguće govoriti i o manje ličnim pobudama koje su oblikovale tok istorije ili društva, poput naučnih otkrića, političkih previranja i kulturnih fenomena. Na sreću, mi ćemo ovde govoriti o jednoj temi koja nam je svima na ovaj ili onaj način bliska – o filmovima. Baš kao što istorija trajno oblikuje našu percepciju sveta i pruža nam uvid u prošle događaje, tako i filmska umetnost ostavlja svoj neizbrisiv trag na kolektivnu svest i kulturu. Ove godine, mnoga filmska ostvarenja obeležavaju značajne godišnjice, podsećajući nas još jednom na njihovu prisutnost u svetu umetnosti i zabave
KAPUERA – Spoj muzike, borbe i različitih karaktera
Nastala kao forma otpora u robovlasničkom Brazilu, kapuera je borilačka veština, koja ima elemente akrobatike, muziku i ritam. Danas već poznata i zastupljena u više gradova širom Srbije, privlači pažnju svim generacijama
petkom: Život na fotografiji
Draga Miljo,
Podne je. Šest sati. Dok ti ovo pišem razmišljam o svim tim mogućim i nemogućim životima koji su mogli da nam se dese. Nastavila sam da čeprkam po sećanju, zaboravljajući koliko to nekad može biti opasno. Tako sam potražila neku uspomenu da se o nju, kao slučajno, sapletem i strmoglavim u provaliju vremena koje bi moglo da mi odvuče (ne)pažnju.
Oldtajmeri lete u nebo (ili ipak ne)?
Buđenje. Alarm navijen da trgne Petru Stefanović iz snova već u 6.30 ne da se ugasiti dok je ne natera da ga ugasi manuelno i odloži buđenje bar za još 15 minuta. Onda kafa i spremanje za još jedan dan na Hirurškoj klinici. Predočava nam kako joj je svaki dan dinamičan i kako nikada nije dosadno, što je čini jako srećnom i ispunjenom. Ono što jeneobično u vezi sa ovim običnim danom jedne studentkinje Medicinskog fakulteta u Nišu, jeste njen hobi i ljubav prema oldtajmerima, zbog čega na kliniku neće putovati gradskim prevozom ili normalnim savremenim automobilom, već ni manje ni više raritetnim Volkswagenom 1600L iz 1967. godine.
Gradopisi: April u Beogradu
,,Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu.’’ Tako je nekad, umesto prvih petlova, Beograd pozdravljao duboki i hrapav glas Duška Radovića.
Mediji, javni interes i kodeks - Neprirodna glad za tragedijom
Posle više od nedelju dana, potraga za dvogodišnjom devojčicom iz Banjskog polja, je prekinuta. Ovu vest saopštio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, u četvrtak, 4. aprila na pres-konferenciji. Novinarka FoNeta i članica Saveta za štampu Tamara Skrozza za Mingl ističe da je Vučić time prekršio svoje ustavno ovlašćenje čime je, kako ističe, prekršio sve. Kako dodaje, tokom izveštavanja prethodnih 10 dana, nijedan medij u Srbiji nije poštovao Kodeks i načela koja su propisana Kodeksom, već su još jednom pali na testu, čime su zadovoljili glad čitalaca/gledalaca, što nije nikako smelo da se desi.
petkom: Umesto šlaga – sladoled
Draga Anđelka,
Kako me je samo obradovalo to što u tvoj život dolazi jedan novi. Majušan, čist, beo, mekan kao najfiniji pamuk. Nikad kao plastelin. Plastelin se svuda uklapa, gde god ga staviš, primi se. Zauzme novi oblik. Lukavo se savija pod čijim god prstima se našao. Razmišljam... Možda u životu nekad treba biti plastelin, a manje kičma. Tačno je, kičma se savija, ali kičma i puca. Plastelin neće pući, pa čak i da ga otkineš, on će vešto odlutati u tuđe ruke i postati ono što se od njega očekuje. Uvek se snađe, kao kakav stari prevarant. Jesi li razmišljala nekad, da možeš da biraš i kreneš sve ispočetka, na koju stranu bi se otkotrljala? Kome bi dopustila da te nađe i oblikuje?
Pop ikona, pevačica, glumica i kaubojka – Beyonce na belom konju
Ovaj tekst nastaje dok se sležu utisci o novih 27 (da, dvadeset sedam) pesama sa sveže objavljenog albuma Bijonse Nouls pod imenom Act II: Cowboy Carter (Parkwood/Columbia). Stoga, ne predstavljamo detaljnu recenziju novog albuma, već retrospektivu njene karijere gde se krije tajna o tome kako se žena afro-američkog porekla popela na belog konja.
Nije ovde sve tako sivo – studiranje u Srbiji i zemljama Evropske unije
Kao student ili studentkinja beogradskog, niškog, novosadskog univerziteta, sigurno si se zapitao/la kakvo iskustvo imaju tvoje kolege sa drugih evropskih univerziteta i koliko je ono drugačije od tvog. Da li se ti i tvoje kolege u inostranstvu susrećete sa istim problemima, šta je njima lakše, pristupačnije, a šta je tebi. Ovo nije tekst o tome kako je tamo sve bolje a ovde sve gore. Ovo je pokušaj da se približe ta dva (ne tako) različita iskustva i možda inspiriše studente sa ovih prostora da se makar na jedan semestar pridruže kolegama u inostranstvu.
petkom: Na pragu promena
Draga Miljo,
Ovih dana razmišljam o promenama. Onim sitnim žmarcima od kojih ti telo zatreperi, pa se iznenadiš kada osetiš jezu. Misliš zima ti je, a napolju skoro 20 stepeni. A znaš vrlo dobro, i tvoje telo predoseća mnogo pre nego što um prepozna, da to nije jeza, to je opomena. Mi smo parče tih podrhtavanja, rušenja i stvaranja, nestajanja i nastajanja, kao kriška belog hleba koji se drobi tokom porodičnog ručka.
Mladi u pozorištu - hrabri glas novih generacija
Šta čini pozorište živim, dinamičnim i relevantnim u današnjem svetu? Odvojeno od sjajnih scenografija i emotivnih izvedbi, postoji nešto dublje, nešto što čini srž pozorišne umetnosti - to su mladi umetnici koji hrabro stupaju na scenu. Njihova uloga nije samo da donesu svežu perspektivu, već i da osnaže pozorišnu umetnost kao sredstvo za razmišljanje, dijalog i društvenu promenu.
KOIKOI na Kontaktu – Prozor se klatio, se mlatio, se patio
Ako ste se prošlog vikenda zadesili u Beogradu, onda ste zasigurno imali prilike da čujete za sada već poznatu Kontakt konferenciju, inače osmu po redu, a održanu u periodu od 21. do 24. marta, odnosno, od četvrtka do nedelje.