Mingl kutak
Ex-YU zvuk i mladi: Trend, nostalgija ili TikTok kultura?
U poslednje vreme čini se da je muzika iz bivše Jugoslavije dobila novu, iznenađujuće veliku priliku da se vrati u centar pažnje. Sve više mladih obogaćuje svoj muzički ukus pesmama koje su obeležile mladost njihovih roditelja, komšija, rođaka i profesora.
(Novi) bendovi na koje treba obratiti pažnju u 2026. godini
Još jedna godina uskoro će ostati iza nas. Bez obzira na novogodišnje rezolucije, ovo nije takav tekst, pa u njemu nećete pronaći recepturu za bolju verziju sebe i slično. Obrati pažnju, jer danas ćemo govoriti o nečem sasvim drugom (piši, muzici), kao i bendovima koji zaslužuju našu pažnju u 2026. godini.
Razglednica, kraj svijeta negdje u zapadnoj Norveškoj: Slomiti prste
U Norveškoj sam. Prethodno sam u Španiji slomila prst i ne mogu da pišem. Čudno je kako tako naizgled minorna stvar može u tolikoj mjeri da utiče na slijed događaja u našim životima. Ni ja nisam znala da je jedan prst toliko bitan (jer mislim se ipak ih ostaje još četiri kud ćeš više) dok ga nisam ,,izgubila’’.
Pliš predstavlja novi video singl „daljine“
Beogradski sastav pliš predstavlja novi video singl za pesmu „daljine“, kojim diskografski zatvara uspešnu 2025. godinu i najavljuje poslednji ovogodišnji koncert.
„Soft life“ i „alpha mindset“: Kako generacija Z prepakuje stare obrasce kontrole
Na TikToku sve izgleda lepo, luksuzni život i milioni u ranim dvadesetim, pažnja i odnosi bez briga, u kojima mladi muškarci mogu da obezbede život svojim parnerkama bez da one doprinose. Ipak, iza „soft life“ videa i „if he wanted to, he would“ citata često se krije nevidljiva kontrola nad novcem i moći.
Razglednica, Boka Kotorska: Osjećaj se kao kod svoje kuće ili sva (ne)mjesta u nama i oko nas
U Herceg Novom sam. Na crnogorskom primorju. U bokokotorskom zalivu. Dio morske obale koji me uvijek vraća nazad u djetinjstvo. Budi nostalgiju na nešto što se jako davno desilo ili se možda uopšte nije baš tako ni desilo, ali ga ja tako pamtim. Valjda ste dosad naučili da natpis ,,nastalo po istinitom događaju’’ treba uzimati uvijek sa rezervom. Svakako to je moja interpretacija tih pluskvamperfektnih vremena.
Naš mali grad, naša scena
U Srbiji se često stiče utisak da kulturni život ima samo nekoliko adresa. Beograd i Novi Sad, kao najveći centri, nude bogat izbor događaja – od festivala i izložbi do gostovanja i programa koji se smenjuju gotovo iz nedelje u nedelju. Ali čak i tada ostaje pitanje: da li je to dovoljno za gradove te veličine i za one koji u njima žive? Gde odlaze sredstva, zašto je sve manje prostora za umetnost, i kako to da ni najveći gradovi, uprkos brojnim institucijama, ne uspevaju da stvore osećaj da kultura zaista pripada svima?
Godinu dana blokade fakulteta: o studentskom samoorganizovanju, prijateljstvima i tišini
Ne smemo da budemo ostavljeni na miru. Moramo da budemo zaista uzdrmani s vremena na vreme. Koliko dugo vremena je prošlo otkad te je nešto zaista uzdrmalo? Nešto važno, nešto stvarno? – Rej Bredberi, Farenhajt 451
Mingl intervju, Sava Nikolić - Fotografija šajkače i hidžaba kao simbol borbe za život bez podela
Nastala usput, u žamoru protesta, fotografija mladića sa šajkačom i devojke sa hidžabom već mesecima je jedan od najvažnijih simbola studentske borbe u Srbiji. Njihov slučajni susret zabeležio je Irfan Ličina, a fotografija je postala svojevrsni zaštitni znak generacije koja odbija da živi po podelama.
Reportažno: posmatrajući Beograd i stanovnike grada - šta krije pretrpani grad?
„Beograđani ne umeju da žive danas, odmah i sada. Oni neprestano čekaju da se nešto istorijski reši, pa da onda počnu da žive. Gospod Bog im je poklonio ovaj dan a na njima je hoće li ga živeti do daske ili proćerdati”.
Mingl intervju, Vladimir Tagić - Yugo Florida kao priča o trenutku posle kog ništa nije isto
Ljudi koji debituju dugometražnim filmom retko biraju tihe priče. Još ređe biraju one koje ih bole. Vladimir Tagić je to uradio — bez buke, bez velikih gestova, ali sa preciznošću nekoga ko tačno zna šta želi da kaže i kome. Yugo Florida je film koji iz svakodnevice izvlači napetost, iz tišine emociju, a iz intimne priče nešto univerzalno. Razgovarali smo neposredno pred beogradsku premijeru na FAF-u, festivalu koji ove godine deluje kao jedno od retkih mesta gde se autorski glas zaista čuje. Razgovor je bio vođen međusobnim poverenjem i zajedničkom željom da film sagledamo iznutra — iz procesa, iz emocije, iz autorske potrebe zbog koje uopšte nastaje. Rezultat je intervju koji ne traži deklaracije, već razumevanje.
Razglednica, Španija: Putuj (i piši), Selma, i ne naginji se kroz prozor
Na sjeveru Španije sam. U Kantabriji. Došla sam ovdje da naučim da surfujem. Ili bar da pokušam. Prvi prizor kome sam svjedočila, kada sam sanjiva i dugoputno umorna protrljala tek otvorene oči, bilo je prostranstvo okeana.
Femicid – društveni, a ne individualni problem: 15 femicida u 2025. godini, institucije neme
Prema trenutnim podacima, u proteklih 14 godina ubijeno je više od 430 žena u porodičnom nasilju u Srbiji. Femicid je najteži oblik ispoljavanja nasilja prema ženama, najčešće poslednji čin u kontnuumu nasilja.
Manje otpada, više života: Permakultura kao recept za održivu budućnost
U vremenu kada se sve češće govori o klimatskim promenama, iscrpljenim resursima i zagađenju, pojam permakulture nudi sasvim drugačiji pogled na svet – onaj u kojem ljudi i priroda sarađuju umesto da se iscrpljuju. O tome kako promišljati održivost, zašto je važno razumeti prirodne procese i kako svaki pojedinac može doprineti promeni, razgovarali smo sa Kajom Lažetić — inženjerkom arhitekture, permakulturnom dizajnerkom i entuzijastkinjom koja svoje znanje o prirodi pretače u svakodnevnu praksu.
Mingl intervju, Nikola Ležaić: Deljenjem gubiš vlasništvo nad sećanjem, ali dobijaš smisao
Drugi film u karijeri našeg reditelja, scenariste i profesora na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Nikole Ležaića, svoju premijeru imao je u Karlovim Varima, a nakon toga uslijedile su projekcije na regionalnim festivalima: Pula Film Festival, Sarajevo Film Festival (gdje je, prisjetićemo se, 15 godina ranije za svoje debitantsko djelo ,,Tilva Roš’’ osvojio Srce Sarajeva) i Herceg Novi Film Festival. Sve ove prostore bivše Jugoslavije film obuhvata, neke fizički, druge idejno. Tako u ovom nizu neće izostatiti ni 31. Festival autorskog filma (FAF) koji će biti otvoren u petak, 21. novembra u 19 časova upravo projekcijom Nikolinog filma ,,Kako je ovde tako zeleno?’'.
Mingl intervju, KOIKOI: Sve što je na ovom albumu upisano u muzici i tekstu jeste lična karta benda
Ovih dana svi fanovi KOIKOI-ja sa nestrpljenjem dočekuju 14. novembar, kada će njihovo drugo studijsko izdanje obradovati mnoge slušaoce i reći nam nešto o sreći u snovima. Od prvog albuma prošle su četiri godine, a za to vreme ovaj bend izgradio je sebi ime koje prerasta strogo lokalne okvire i zadire u sferu širih evropskih zahvata. Nedavno je povodom njihovog nastupa u Šibeniku američki Rolling Stone napisao: ,,With an electrifying sound, there is stage presence and fully-charged concert volume that makes it deeply sought after”. Objavivši singlove ,,Ponovo stran” i ,,Ti imaš mir”, ovaj beogradski alt-rock sastav najavio je jedno novo poglavlje, o kojom smo ovom prilikom razgovarali s njima.
Dno bez dna - slika kolektivne disocijacije
Dok se bori za pravdu i istinu štrajkujući građu ispred Skupštine Srbije, kako bi saznala ko je odgovoran za tragediju u Novom Sadu i smrt svog sina Stefana, Dijana Hrka bila je prinuđena da sluša nacionalističke pesme skoro 24 časa od održane komemoracije povodom godinu dana od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je, pored njenog sina, život izgubilo još 15 ljudi. Muzika se, u večernjim satima, nije zaustavila ni do pisanja ovog teksta, a tenzije su i dalje prisutne gotovo svake večeri od 2. novembra.
Tiho, tiše, tiho, tiše, tiho, tiše, tako pada tržište - Tiha ostavka i korpo-blebletanja
Čuje se treskanje dugmića iz nekog od kjubikla. Kanta u uglu puna je plastičnih čaša i kašika i infantilizujućih papirnih tanjira umazanih sladoled-tortom. Nečiji prokleti telefon zvoni već neko vreme, stariji kolega u kavezu do tebe ne prestaje da udara hemijskom o sto. Čuješ ptice napolju, to te dekoncentriše od Excel tabele i na koju sekund si skrenuo pogled. Prestale su tako da pevaju cirka 2011. Ulazi on, osmeh krokodila, brendiran tako da mu se slaže s polo majicom koju nosi. Pantalone do polovine lista. Sa jednom slušalicom u uhu, jednom rukom u džepu i drugom dovoljno mobilnom da ti se navali na kjubikl i pohvali bicepsom kupljenim kod privatnog trenera programerskom platom. Po tom isforsirano razigranom hodu vidi se da je kao mali više maštao da se igra u Silikonskoj dolini nego u Stohektarnoj šumi. Obrati ti se i odmah davno izgubljena traka ptica biva zamenjena njegovim glasom. Došao je da priča o sinergiji, growth mindsetu ili deliverablesima.
Obraz uz obraz sa Šotrom
Plodonosan umetnik sa dušom koja oseća celokupan duh nacije, on ulazi u naše domove i postaje deo naše porodice, naših pukotina u vremenu i onih vremena sa glasnom instancom u kakvim smo nekakvi postojali. Šotra zna gde su ključevi svih naših domova, jer je prepoznao kako se ljubimo. Zdravko Šotra se najčešće vezuje za književna dela koja je ekranizovao, sa razlogom, jer to nije bila puka ekranizacija, već simultana veština oseta, ruke i glave.